Sledeći korak 4 sile u "slučaju Sirija": SAD, Rusija, Iran i Turska donose odluku?
Svetske i regionalne sile odavno su upletene u građansku rat koji u Siriji besni još od 2011. godine. Dojče vele analizira kakvi su ciljevi i interesi SAD, Rusije, Turske i Irana na nemirnom području Bliskog istoka.
Sjedinjene Američke Države
- Koga podržavaju: Do jula 2017. godine, Vašington je naoružavao i obučavao umerene frakcije pobunjenika koje se bore protiv snaga lojalnih predsedniku Bašaru al Asadu. Ta pomoć je nakon toga okončana, što je očigledan pokušaj da se unaprede odnosi sa Rusijom. U novije vreme, Sjedinjene Države snabdevaju oružjem kurdske opozicione snage koje se na severu Sirije bore protiv tzv. "Islamske države".
- Protiv koga se bore: Sjedinjene Države su na čelu međunarodne koalicije u kojoj ima gotovo 60 zemalja uključujući i Nemačku, a koja od kraja 2014. dejstvuje iz vazduha na IS i druge ekstremističke grupe. Povremeno su ti napadi bili usmereni i protiv snaga sirijske vlade. U aprilu je američki predsednik Donald Tramp naredio napade na sirijsku vazduhoplovnu bazu kao odgovor na napad hemijskim oružjem koji su – kako se izveštavalo – izvele vladine snage.
- Šta žele: Pod predsednikom Trampom, Sjedinjene Države ostale su nepokolebljive kada je reč o uništavanju snaga IS u Siriji. Međutim, namere SAD po drugim pitanjima postale su nejasne. Tramp je u septembru izjavio da SAD „u Siriji imaju veoma malo interesa, osim uništavanja IS". On je međutim prethodno u julu bio veoma angažovan oko postizanja primirja između vladinih i opozicionih snaga. Nova američka administracija šalje protivrečne signale o tome da li će se Vašington suprotstaviti mirovnom dogovoru koji bi podrazumevao ostanak Asada na vlasti. Trampov prethodnik Barak Obama u svoje vreme je bio kategoričan: „Asad mora da ode".
- Koje mirovne države podržavaju: Vašington podržava mirovne pregovore koji se pod okriljem Ujedinjenih nacija održavaju od 2012. između predstavnika Asadove vlade i sirijske opozicije. Ti razgovori, čija je poslednja runda održana u februaru i martu, do sada međutim nisu rezultirali nekakvim velikim napretkom. Sve do sada nije postignuta saglasnost o tome da li bi odlazak Asada sa vlasti trebalo da bude preduslov za bilo kakvo konačno rešenje.
Rusija
- Koga podržava: Moskva zvanično podržava sirijsku vladu, odnosno predsednika Bašara al Asada. Ona njegovim trupama obezbeđuje vazdušnu podršku, dostavlja im naoružanje i Damasku pruža diplomatsku podršku u UN, kao i na međunarodnim mirovnim pregovorima.
- Protiv koga se bori: Ruska intervencija u Siriji pokrenuta je oktobra 2015. godine kada su započeti vazdušni udari protiv „terorističkih" meta. I dok Moskva saopštava da su njen cilj IS i druge islamističke, terorističke grupe, američki zvaničnici su u više navrata izveštavali suprotno, odnosno da su ruski napadi prvenstveno imali za cilj one jedinice koje nisu deo IS, a koje se bore protiv Asadovih snaga.
- Šta želi: Moskva želi da zadrži Asada, svog najbližeg bliskoistočnog saveznika na vlasti i obezbedi svoj vojni uticaj u regionu. Rusija ima važnu vazduhoplovnu bazu u zapadnoj sirijskoj provinciji Latakiji i pomorsku bazi u sirijskoj luci Tartus. Ruske vlasti podržavaju mirovne pregovore sa onima koji dozvoljavaju mogućnost da Asad ostane na vlasti, ali se, kako se smatra, ne bi suprotstavile ni rešenju koje bi omogućilo ograničenu autonomiju opozicionih snaga na određenim područjima Sirije.
- Koje mirovne pregovore podržava: Iako Moskva podržava pregovore u Ženevi, pod njenim pokroviteljstvom održavaju se istovremeno i razgovori između sirijske vlade i opozicije u Astani, u Kazahstanu, koji su počeli u januaru 2017. godine. U oktobru je ruski predsednik Putin najavio da će Rusija biti domaćin još jednog takvog skupa 18. novembra u Sočiju na kome će se razgovarati o novom sirijskom ustavu.
Turska
- Koga podržava: Turska se borila protiv IS zajedno sa svim jedinicama sirijske opozicije – osim kurdskim – uključujući i Slobodnu sirijsku armiju (FSA).
- Protiv koga se bori: Ankara učestvuje u vazdušnim napadima protiv IS u okviru koalicije pod vođstvom SAD. Njene snage međutim izvode i samostalne napade iz vazduha na opozicione kurdske snage na severu Sirije. Pored toga, Turska je u okviru operacije „Štit Eufrata" slala i kopnene snage u Siriju protiv IS i kurdskih jedinica.
- Šta želi: Ankara želi da pobedi IS i druge ekstremne islamističke grupe koje su, smatra se, odgovorne za terorističke napade u Turskoj. Ankara takođe želi da spreči da vojni uspesi sirijskih Kurde ohrabre na nekakve slične akcije i kurdsko stanovništvo Turske. Ankara podržava mirovne pregovore koji bi okončali konflikt u Siriji i zalaže se za to da ta zemlja postane stabilna čime bi se sprečio dolazak novih izbeglica u Tursku i omogućilo postojećim da se vrate u Siriju. Turska je ambivalentna po pitanju da li bi predsednik Asad mogao da bude deo bilo kakvog mirovnog sporazuma.
- Koje mirovne pregovore podržava: Turska je podržala pregovore pod rukovodstvom Rusije u Astani, ali čini se da odbacuje ideju Moskve da na predstojeću konferenciju u Sočiju budu pozvani i predstavnici kurdske opozicije.
Iran
- Koga podržava: Teheran podržava Asadovu vladu bar od 2012. godine, šaljući sirijskom režimu veliku vojnu pomoć u vidu obuke, oružja i razmene obaveštajnih podataka.
- Protiv koga se bori: Iran se na strani Asada bori i protiv ekstremističkih, ali i protiv umerenih frakcija u sirijskoj opoziciji. Prema izveštajima, pripadnici elitne jedinice Iranska revolucionarna garda (IRGC) učestvovali su u ofanzivama koje su izvodile trupe sirijske vlade.
- Šta želi: Osim Sirije, Iran ima malo prijatelja na Bliskom istoku, a podrška Asadu obezbeđuje im saveznike protiv regionalnih rivala – Izraela i Saudijske Arabije. Teheranu je takođe potrebna Sirija kako bi dostavljala oružje Hezbolahu u susednom Libanu, čemu se protivi Izrael.
- Koje mirovne pregovore podržava: Iran je učestvovao u mirovnim pregovorima u novembru 2015, nakon što su Sjedinjene Države prestale tome da se protive. Teheran je takođe, zajedno sa Turskom i Rusijom, podržao i mirovne pregovore u Astani.
