Dokumenta iz Aušvica o najnemilosrdnijem mučenju proglašena svetskom baštinom
Dva istaknuta dokumenta postala su deo svetske kulturne dokumentacione baštine "Pamćenje sveta", a jedan od njih opisuje najmračnije poglavlje u nemačkoj istoriji.
Dokumenti i magnetofonski snimci sa prvog Frankfurtskog suđenja za zločine logoru Aušvic proglašeni su u ponedeljak svetskom kulturnom dokumentacionom baštinom, saopštila je nemačka komisija Uneska.
- Prijem u Pamćenje sveta podvlači jedinstveni istorijski i društveni značaj dokumenata za posleratnu istoriju i kulturu pamćenja Nemačke - izjavio je ministar za nauku i umetnost pokrajine Hesen Boris Rajn.
Proces, koji je trajao od 1963. do 1965. godine, smatra se odlučujućim za kritičko sučeljavanje s nacionalsocijalizmom.
Na prvom Frankfurtskom suđenju za zločine u Aušvicu 22 optuženih odgovaralo je za ubistvo i saučesništvo u ubistvu. Između 1940. i 1945. nacisti su u ovom koncentracionom logoru ubili više od milion ljudi.
Dokumentacija sa suđenja obuhvata 456 omota spisa i čuva se u Glavnom državnom arhiva Hesena.
Tu su i 103 magnetofonske trake sa iskazima 319 svedoka tokom glavne rasprave.
Stranka Zelenih pozdravila je odluku, koja podvlači značaj dokumenata za našu istoriju i opominje nas da budemo oprezni i da se suprotstavljamo onima koji poriču, oduzimaju značaj ovim zločinima i čak žele da podvuku crtu - izjavila je Martina Feldmajer, kulturonopolitički predstavnik poslaničkog kluba Zelene stranke.
Registar Uneskovog programa Pamćenje sveta treba da obezbedi i učini dostupnim dokumente od izuzetne važnosti. Kriterijumi za prijem u registar jesu svetski značaj, autentičnost, jedinstvenost i nezamenljivost.
Svetska kulturna dokumentaciona baština sadrži 427 dokumenata iz celog sveta.
Deo “Pamćenja sveta” postao je i dokument na papirusu Constitutio Antoniniana, koji se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Gisenu.
- To je jedini očuvani primerak dokumenta kojim je car Marko Aurelije između 212. i 213. godine nove ere dodelio građanska prva svim slobodnim građanima Rimskog carstva - rekao je Rajn.
Bilo je to prvi put da je milionima ljudi iz različitih kultura na tri kontinenta garantovan jedinstveni građanski status.