"Vesti" u Nemačkoj: Starima preti siromaštvo?!
Dve trećine Nemaca ne zna kojim prihodima će zaista moći da raspolaže kada jednog dana odu u penziju, piše dnevnik "Velt".
Zbog toga se velika većina i ne sprema na ono što ih čeka. Iako državni fond penzijskog osiguranja još od 2002. godine redovno šalje informacije o projektovanom nivou penzije, baziran na iznosima koje su zaposleni uplaćivali do tog trenutka, većina u starosti neće živeti samo od iznosa državne penzije, već i od dodatnih prihoda - životnog osiguranja, penzija koje su ostvarivali direktno preko firmi u kojima su radili ili privatnih fondova. Mnogi zaposleni u Nemačkoj raspolažu već sada dodatnim izvorima finansiranja u starosti, ali minimalan broj njih zna sa koliko novca u starosti zaista može da računa.
Zbog toga su sve glasniji zahtevi za uvođenje posebnih onlajn penzijskih računa koji bi svakom građaninu obezbedili potpunu transparentnost njegovih kompletnih budućih primanja.
Poboljšanje bi moglo da donese uvođenje novog sistema penzijskih čekova, navodi se u jednom istraživanju koje je sproveo Institut za penzione fondove (DIA).
U pregovorima oko sklapanja nove koalicione vlade već se razgovara i o ovome i velike su šanse da će ono biti i realizovano. Tako je FDP u svom programu ovu temu već definisao kao jedan od prioriteta, a i ostale stranke koje bi trebalo da oforme takozvanu Jamajka koaliciju su saglasne oko ovog pitanja.
Skandinavska iskustva
Da političari u čitavu akciju ne ulaze (samo) zbog toga što se brinu o dobrobiti starijih sugrađana pokazuje izjava Volfganga Štajgera, generalnog sekretara ekonomskog saveta vladajućeg CDU
. Kako je rekao, iskustva iz Skandinavije pokazuju da posle uvida u buduća primanja mnogi koji se bliže odlasku u penziju nalaze načine da produže radni vek, jer tako zarađen novac je mnogo veći nego što može da donese bilo koji drugi tradicionalni vid štednje za crne dane. Na taj način ljudi - potpuno dobrovoljno i bez toga da ih političari pritiskaju - pristaju da rade i do 70. godine života pa i duže.
- Interes stanovništva za takvim podacima je ogroman - ističe Andreas Haketal, finansijski ekspert Gete univerziteta, koji kaže da su pojedine banke već samostalno pokrenule projekat istraživanja načina da se svi podaci o penziji objedine na jednom mestu.
U projektu je učestvovalo više od 12.000 dobrovoljaca, a na startu je više od 70 procenata izjavilo da nema nikakvu ideju o primanjima koja ih očekuju posle penzionisanja. Polovina ispitanih je istovremeno navela da se plaši siromaštva u starosti.
Dok se u Nemačkoj još diskutuje o uvođenju ovakvih informacionih sistema, u drugim zemljama ih već uveliko koriste. Tako u Švedskoj još od 2004. godine postoji onlajn portal na kome građani mogu da vide tačan iznos budućih primanja. Sličan portal postoji od 2010. godine i u Holandiji.
