CIA sutra skida oznaku "strogo poverljivo" sa dokumenata o ubistvu Kenedija
Džon F. Kenedi, 35. američki predsednik, ubijen je 22. novembra 1963. godine dok se vozio limuzinom bez krova.
Više od pola veka ovaj događaj intrigira teoretičare zavera širom sveta, a detalji su decenijama čuvani u fasciklama sa natpisom - strogo poverljivo.
Američki Kongres je 1992. godine usvojio zakon po kojem se svi zapisi vezani za istragu ubistva Kenedija, što je oko pet miliona stranica, prenose u Nacionalni arhiv.
Oko 88 odsto zapisa je do sada otvoreno u potpunosti, 11 odsto je otvoreno ali uklonjeno zbog "osetljivih detalja", jedan posto je još tajna.
Međutim, prema tom zakonu svi zapisi moraju biti u potpunosti objavljeni u toku narednih 25 godina, osim ako predsednik ne odluči drugačije.
Rok ističe ovog četvrtka, a odluka je pala na Donalda Trampa, koji je rekao da će dozvoliti otvaranje zapisa.
Šta se zapravo dogodilo?
U trenutku kada je Kenedi ubijen, ranjen je i guverner Teksasa koji je sedeo ispred njega, ali je preživeo.
Pročitajte još:
* VIDEO: Pokrenuta kampanja za impičment Donalda Trampa
U toku narednog sata, policajac iz Dalasa Tripit je takođe ubijen. Ubrzo, uhapšen je Li Harvi Osvald, a u toku narednih 12 sati, optužen je za ubistvo predsednika Kenedija i Tripita.
Međutim, 24. novembra, dva dana nakon ubistva Kenedija, Osvald je ubijen u podrumu odeljenja policije Dalas, ubio ga je Džek Rubi, vlasnik lokalnog noćnog kluba, dok je pucanj zabeležen uživo na televiziji.
Rubi je osuđen za ubistvo Osvalda i osuđen na smrt. Podneo je žalbu, ali je umro od raka 1967. godine, pre ponovnog suđenja.
Šta je bilo zvanično objašnjenje?
Nedelju dana nakon ubistva, predsednik Lindon Džonson je oformio komisiju koja bi istražila slučaj.
"Izveštaj Vorenove komisije" objavljen je u septembru 1964. godine i naveo je nekoliko stavki, među kojima da je pucanj došao sa prozora na šestom spratu na jugoistočnom uglu knjiškog depozita teksaške škole i da je Osvald pucao.
Ipak, nije bilo dokaza da su Osvald ili Rubi bili deo nekakve zavere, bilo strane ili domaće.
Bilo je i drugih istraga. Četiri doktora su 1968. godine podržali medicinska istraživanja Vorenove komisije.
Rokfelerova komisija je 1975. godine zaključila "da ne postoje dokazi umešanosti CIA", dok je 1979. godine Odbor za ubistva uglavnom podržao Vorenovu istragu, ali i izneo da je "velika verovatnoća da su na Kenedija pucale dve osobe".
Bezbrojne teorije
Među mnogim teorijama o ubistvu američkog predsednika, mnogi veruju da je još jedna osoba pucala.
Džeferson Morli, bivši novinar "Vašington posta" koji je napisao nekoliko knjiga o ovom događaju, rekao je da "sumnja da je Osvald pucao na Kenedija", kao i da je "verovatnije da je fatalni pucanj došao sa strane ka kojoj je Kenedi gledao, umesto da je pucano iza njega.
- Pogledajte Zapruderov film. Kenedijeva glava je odletela unazad. Znam da postoje teorije da kada vas metak pogodi odpozadi, glava može da se trzne ka izvoru pucnja, ali prema zdravom razumu - malo je verovatno - rekao je Morli.
Postoje i drugi razlozi koji bacaju sumnju na zvaničnu teoriju. Parafinskim testom na Osvaldovom obrazu nisu pronađeni tragovi baruta, što ukazuje da nije ni pucao.
Džon Konali, guverner Teksasa, rekao je da nije pogođen istim metkom kao i Kenedi, što se kosi sa Vorenovim izveštajem.
- Zvanična verzija je da je taj neki Osvald, i kojem niko ništa nije znao, i koji je došao niodkuda, ubio predsednika. Priča koju znamo, van svake osnovane sumnje je lažna - rekao je Morli.
Osvalda je pratila CIA četiri godine, od decembra 1959. kada su otvorili prve fajlove do novembra 1963.
S druge strane Tomas Volen, autor i profesor sa Bostonskog univerziteta, ipak veruje da je Osvald ispalio hitac.
- Ne samo ja, već uopšte istoričari veruju da je to tako. Pitanje je - da li je bio umešan u širu zaveru - kaže Volen.
Prema Vorenovoj komisiji Osvald je delovao sam, ali se navodi da je 1959. putovao u Sovjetski savez, neuspešno konkurisao za sovjetsko državljanstvo i tamo živeo do 1962.
Osvald, smaoproklamovani marksista, takođe je u septembru 1963. godine posetio kubasnku i rusku ambasadu u Meksiko Sitiju. Volen smatra da bi novi dokumenti mogli da bace svetlo na njegovu posetu.
- Šta je radio tamo? Da li se sastao sa sovjetskim i kubanskim obaveštajcima? Da li su mu dali zeleno svetlo? Svakako je Fidel Kastro imao motiva za ubistvo Kenedija. Mi, vlada SAD, smo pokušavali da ubijemo njega - rekao je Volen, prenosi BBC.
Cela misterija, duga 54 godine, tako bi mogla da bude rešena već u četvrtak, kada bi trebalo da budu otvoreni tajni spisi. Pitanje je - šta će javnost iz njih da sazna?
