Pariski Srbi uveličali slavlje
Ako iko od naših u Francuskoj može poneti epitet "pletač prijateljstva", to je Stana Bilbija, u ulozi predsednika Svesrpske zajednice Francuske.
Kao neumornom aktivisti ideje se neprekidno množe, a sve u pravcu "put pod noge - do novih prijatelja". Tako je Stana, koju u stopu prati potpredsednik Suzana Reljić i još mnogo članova SZF-a, obišla brojna mesta i države gde žive zemljaci i uvek im ostavljali lepe uspomene, uz povratnu želju tamošnjih domaćina da se na revanš stigne u francusku metropolu.
Ovaj put, Stana je svoje dovela u Lijež (Belgija), u parohiju Pokrov Presvete Bogorodice, a sa namerom da se uveliča parohijska slava.
- Kolika je bila navala za naš autobus, mogla sam napuniti dva autobusa, ali sam bila primorana da mnogima otkažem. Je li, nije lepo da nekome na slavu dovedem stotinu ljudi? - tako u razgovor ulazi Stana.
Sretnici koji su uspeli da dođu do mesta za ovaj jednodnevni izlet, a bilo ih je 55, u Lijež su krenuli svetla obraza: u prtljagu - pečeno prase, pogača, torta i pet litara rakije.
Na Slavi - 150 gostiju. Ulogu domaćina-kolačara odradili su Nena i Bane Divac i, po oceni svih, i oni su obraz osvetlali. Naravno, pre slavlja se prošlo kroz bogosluženje, što Stana ovako opisuje:
- Iz Pariza smo iz ulice Simplon krenuli u jedan sat posle ponoći, sve vreme pevali i preumorni stigli na liturgiju gde smo se odmah osvežili, ušla u nas divna nova energija.
Stana i ovo dodaje:
- U Liježu, sve do 18 sati, kada smo krenuli put Pariza, dan je proticao u vrhunskom raspoloženju. Ne pamtim kad je bilo tako veselo, evo, još mi stižu poruke zahvalnosti i oduševljenja zbog lepe atmosfere.
A i naši Liježani oduševljeni, prihvatili izazov i odmah horski najavili revanš u Parizu, na Svetog Savu, na slavi SZF-a.
Dogodine domaćini
Srdačni doček zemljaka iz Pariza "isprovocirao" je Svesrpsku zajednicu Francuske da u završnici liturgije, pred vernicima i sveštenstvom, neočekivano i glasno saopšti:
- Za iduću godinu prijavljujemo se da kod vas budemo domaćini slave. Ovakva najava oduševila je prisutne, čini se, ponajviše oca Dušana Erdelja, mlađanog čteca Dušana Brzića, vremešnog gosta iz Holandije igumana Borisa, pevača Milana Bojca koji je u nastavku slavskog provoda, uz lokalnu muzičku grupu, pesmom razgalio dušu svima posebno kumu Nenu i Parižaninu Slobu Šumadincu.
