Rusi mitom i korupcijom obezbedili podršku Klintonovih za kontroverzni sporazum
FBI je imao dokaze još 2009. godine da su ruski operativci koristili mito, ucenu i druge prljave taktike kako bi proširili uticaj Moskve na SAD preko atomske energije, a u tom im je pomogla i Obamina vlada koja je odobrila jedan kontroverzni sporazuma o uranijumu, pokazali su najnoviji izveštaji.
List Hil da se u izveštaju naglašava kako dokazi ukazuju na to da su ruski nuklearni zvaničnici "uputili" milione dolara Sjedinjenim Državama u korist fondacije Bila Klintona, dok je Hilari Klinton u Stejt departmentu pomagala u panelu koji je podržavao potpisivanje kontraverznog sporazuma.
Prema Hilu, savezni agenti prikupili su dokaze - uključujući snimke i elektronsku poštu - već 2009. godine pokazujući da je Moskva koristila mito da bi napravila kompromis sa Američkom kamionskom kompanijom za uranijum. Ali, umesto da podnese brze optužbe, Odsek za pravosuđe navodno je istraživao godinama, bez obaveštavanja javnosti i Kongresa o celokupnom obimu navodne šeme, pošto je Obamina administracija donela dve odluke koje su koristile Moskvi.
Prva je bila odobravanje delimične prodaje kanadske rudarske kompanije "Uranium One" 2010. godine ruskoj nuklearnoj kompaniji "Rosatom". Amerika je bila ugrožena jer je prodaja kanadske firme omogućila Rusima kontrolu nad delom uranijuma kojim se snabdeva Amerika.
Godinu dana kasnije, Obamina administracija rekla je "da" posebnom dogovoru sa podružnicom "Rosatoma".
- Rusi su ugrožavali američke izvođače radova u nuklearnoj industriji pretnjama i ucenama, što je pokrenulo probleme nacionalne bezbednosti. I nijedan od tih dokaza nije objavljen pre nego što je Obama doneo ove odluke - citirao je Hil "osobu koja je radila na slučaju".
Detalji Sporazuma o uranijumu prvi put su se pojavili u medijskim izveštajima 2015. godine. Od tada su saveznici predsednika Trampa citirali dogovor i optuživali Klintonove da su imali direktne koristi od njega, kako bi se suprotstavili navodima o ruskom dogovoru u toku kampanje 2016. godine.
U to vreme, Klintonova je te demantovala.
- Niko nije dao dokaz o tome da je Hilari Klinton ikada preduzela akciju kao državni sekretar da bi podržala interese donatora u fondaciji Klinton - rekao je tada njen portparol.
- Sugerisati da je Stejt department, pod tadašnjom sekretarkom Klintonovom, izvršio neprikladan uticaj na preispitivanje SAD-a o prodaji "Uranium one" je potpuno neosnovano - rekao je on.
On je odbacio te navode kao "teoriju zavere".
U Hilu se navodi da su federalci pratili Vadima Mikerina, ruskog zvaničnika za nuklearnu industriju, povezujući ga sa istragom. On je kasnije osuđen, 2015. godine, na 48 meseci zatvora i naređeno mu je da preda više od 2,1 miliona dolara, povezanih sa navodnim pranjem novca.
Slučaj je, slučajno, nadgledao Rod Rosenštajn, koji sada nadgleda specijalnu istraživačku istragu o ulozi Rusije u predsedničkoj kampanji 2016. godine.