Ovako su Amerikanci klicali Hitleru pred slikom Džordža Vašingtona: Amerikanizam, ne fašizam
Na internetu se pojavio snimak gotovo zaboravljenog "proameričkog mitinga", organizovanog u Njujorku 20. februara 1939. na kom je 20.000 ljudi izvodilo nacistički pozdrav ispred zastave SAD i slike Džordža Vašingtona okićene kukastim krstovima.
Lider mitinga Fric Kun, Amerikanac nemačkog porekla, se tokom zakletve zastavi odrekao "jevrejskih medija" i pozvao da se "Amerika vrati američkom narodu..." i postane "bela".
Sedmominutni klip koji je režirao Oskarom nagrađen dokumentarista Maršal Kari zapravo je spoj više fragmenata snimljenih u Medison Skver Gardenu. Miting je prekinut kada je Isador Grinbaum, 26-godišnji Jevrej iz Bruklina istrčao na scenu.
On je tada bačen u masu i pretučen, pre nego što je policija stigla. Kao da to nije bilo dovoljno, kažnjen je za nedolično ponašanje novčanom kaznom u iznosu od 25 dolara (današnjih 431).
- Deo Kunovog govora koji nije prikazan u filmu, ističe oca Kolina, čije su radio emisije hvalile Hitlera i Musolinija i imale publiku od oko 30 miliona ljudi - kaže autor filma.
Henri Ford i Čarls Lindberg izrazili su svoja antisemitska uverenja, a medijski mogul Vilijam Rendolf Herst je izjavio: 'Kad god čujete da je neki istaknuti Amerikanac nazvan fašistom, zapravo je reč o lojalnom građaninu koji se zalaže za amerikanizam".
Možda je imajući to u vidu, Kari istakao izjavu novinara "New York Times"-a iz tog vremena Halforda E. Lakoka, koji je rekao: "Kad fašizam dođe u Ameriku, neće biti označen kao 'Made in Germany'; neće imati obeležja svastike; neće se zvati fašizmom. Zvaće se, naravno, amerikanizmom".
- Za mene je najstrašniji deo filma reakcija gomile. Dvadeset hiljada Njujorčana koji vole svoju decu i verovatno su fine komšije, došlo je s posla tog dana, obuklo odela i suknje i otšlo da aplaudira, smeje se i peva, dok je govornik dehumanizovao ljude koji će u narednih nekoliko godina biti ubijani. Ovo nije toliko pokazatelj loših stvari koje su Amerikanci radili u prošlosti, kao upozoravajuća priča o tome šta bismo mogli da uradimo u budućnosti - rekao je tada Lakok.
