Odjeci povlačenja SAD iz Unesca
Američki državni sekretar Reks Tilerson obavestio je Organizaciju za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (Unesko) da će do kraja godine SAD napustiti tu organizaciju. Ova vest je šokirala svet, ali je i poznavaoce prilika i odnosa SAD i Uneska. Naprotiv, još od ulaska Donalda Trampa u Belu kuću znalo se da je ova odluka na stolu.
"Odluku nije bilo lako doneti i ona odražava zabrinutost SAD zbog sve većih neizmirenih obaveza u Unesku, potrebe za reformisanjem iz osnova ove organizacije i stalne pristrasnosti usmerene protiv Izraela", navedeno je iz Stejt departmenta.
- Na dan 12. oktobra 2017. godine Stejt department je obavestio direktorku Uneska Irinu Bokovu o nameri da se SAD povuku iz organizacije. Odluka nije doneta olako i odražava američku zabrinutost oko gomilanja neizmirenih obaveza u Unesku, potrebom za fundamentalnim reformama u organizaciji i antiizraelskih stavova u Unesku - rekla je Heder Nauert, portparol Stejt departmenta.
Odluka će stupiti na snagu 31. decembra 2018. godine.
Sve zbog Pećine patrijarha
Ne samo da je Amerikancima i Izraelu bilo teško da progutaju članstvo Palestine u Unesku, već i prve odluke te organizacije UN u korist Palestine. Naime, Unesko je u julu ove godine uvrstio u palestinsku baštinu stari grad u Hebronu na Zapadnoj obali i Pećinu patrijarha. Dvanaest država u Komitetu za svetsku baštinu glasalo je za rezoluciju, šest se uzdržalo, a samo tri su bile protiv. Američko lobiranje nije upalilo. Pećina patrijarha je sveto mesto i za Jevreje i za muslimane. Po jevrejskom verovanju u njoj su sahranjeni jevrejski patrijarsi Avram, Jakov i Isak sa svojim suprugama Sarom, Rebekom i Leom, a tamo je i džamija Ibrahimi, sveta za muslimane. Podeljeni grad Hebron bio je često poprište sukoba dva naroda. U njemu živi nekoliko stotina jevrejskih naseljenika među više od 200.000 Palestinaca.
SAD će, kako je saopšteno, ostati prisutne u organizaciji kao država posmatrač. Predsednica Uneska Irina Bokova je potvrdila da je dobila obaveštenje i izrazila žaljenje zbog američke odluke.
- Nakon što sam primila zvanično obaveštenje državnog sekretara SAD Reksa Tilersona, kao generalna direktorka Uneska želim da izrazim duboko žaljenje zbog odluke SAD da se povuku iz Uneska - saopštila je Bokova i dodala da odluka SAD predstavlja "gubitak za multilateralizam i celokupnu UN porodicu".
I Izrael povukao nogu
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je da se Izrael sprema za povlačenje iz Uneska, nekoliko sati nakon što su SAD uputile slično saopštenje. Navodi se da je Netanjahu odluku SAD da napusti Unesko nazvao "hrabrom i moralnom" i u saopštenju dodao da je dao instrukcije Ministarstvu spoljnih poslova da započne pripreme za izraelsko napuštanje agencije UN za kulturu i obrazovanje.
Zapravo ova diplomatska bomba je već dugo padala. Prvo su SAD prekinule finansiranje Uneska 2011. godine, pošto je u tu organizaciju Ujedinjenih nacija primljena Palestina. Naravno, moćni jevrejski lobi u SAD i država Izrael ljutito su protestovali.
Odluku o povlačenju je doneo državni sekretar Reks Tilerson pre nekoliko nedelja i čak je o tome razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom krajem septembra na marginama Generalne skupštine UN, kada je Makron tražio Trampovu podršku za francuskog kandidata za visoku poziciju u Unesku. Navodi i da su se na nedostatak osoblja u misiji i planova za finansiranje Uneska nadovezivale stalne optužbe SAD na račun ove agencije UN, uključujući i ambasadorku SAD pri UN Niki Hejli.
Nije ovo prvi put da se SAD dure i napuštaju Unesko. To su već činili tokom 80-ih godina 20. veka, a pored lošeg upravljanja navedeni su i politički razlozi, da bi se potom vratile u članstvo 2003. Amerikanci, kao i nijedna druga sila, ne vole što u Unesku nemaju moć kao onu u Savetu bezbednosti, jer prosto nemaju pravo veta, već se u Unesku glasa kao i u Generalnoj skupštini UN po sistemu jedna zemlja - jedan glas.
Kosačev: Ovo je sramota
Predsedavajući gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačev smatra da ovi potezi SAD i Izraela priliče "odmetničkim državama".
- U nizu odluka o napuštanju sopstvenih međunarodnih obaveza, ovaj potez deluje posebno sramotno - ističe Kosačev.
