Bolje zatvor nego Španija
Katalonskom predsedniku Karlesu Pudždemonu preti zatvor ako ostvari obećanje i proglasi nezavisnost Katalonije, poručuje mu zvanični Madrid. Do zaključenja ovog broja "Vesti" nije se znalo da li je katalonski parlament proglasio jednostranu nezavisnost, ili je umerio zahteve, ali to ne menja situaciju u pogledu krivične istrage protiv Pudždemona.
Ako bude optužen za pobunu protiv vlasti, Pudždemon bi mogao dobiti kaznu do 15 godina zatvora. Međutim, on tvrdi da je spreman da plati tu cenu.
- Ne bavim se svojim privatnim željama. Bavim se željama velikog dela katalonskog društva i moram za to preuzeti odgovornost. Inače ne bih radio ovaj posao - rekao je on.
Tenzije ruše poverenje
Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da bi tenzije i neizvesnost zbog situacije u španskoj pokrajini Kataloniji mogle da ugroze poverenje investitora. MMF nije promenio ekonomsku prognozu za Španiju predviđajući rast od 3,1 odsto 2017. godine i 2,5 odsto 2018. navodeći da je ekonomija te zemlje uravnotežena i čvrsta. Katalonija je 2016. godine obezbedila 19 odsto španskog bruto domaćeg proizvoda i jedan je od najbogatijih regiona Španije.
Španski premijer Marijano Rahoj zakleo se da će "nacionalno jedinstvo biti očuvano svim mogućim merama, uključujući raspuštanje regionalne vlade". Hiljade policajaca spremno čeka odluku katalonskog predsednika u luci u Barseloni kako bi uhapsili pobunjenike protiv vlade.
- Kad analiziramo priču o Kataloniji, mi koji je proživljavamo od početka i ako sam pristao da budem predsednik, nemam pravo da je odvedem korak unazad - rekao je šef katalonske vlade.
Značajnije pitanje od sudbine Pudždemona jeste da li bi španska vlada mogla da aktivira Član 155 Ustava Španije. On ovlašćuje vladu da pribegne svim merama potrebnim da se očuva integritet države. U Madridu su indirektno nagovestili tu mogućnost.
Član 155 je najekstremnija mera kojoj može da pribegne španska vlada ukoliko jedna autonomna regija proglasi nezavisnost. U političkim krugovima taj član zovu i "nuklearna opcija". Ta mera u Španiji još nikad nije uvođena.
Ustav predviđa da se nekoj regionalnoj vladi, u slučaju da ugrozi interese španske države, mogu oduzeti sva ovlašćenja - i prebaciti na centralnu vladu u Madridu.
Ukoliko se građani dotične regije zbog toga pobune, vlada u odbrani integriteta države ima u tom slučaju pravo da primeni "institucionalnu silu". To bi u slučaju Katalonije u krajnjoj liniji moglo da znači sukob koji bi mogao da preraste u građanski rat.
I kralj Felipe je nagovestio da bi mogao da bude primenjen Član 155.
- Zadatak legitimnih snaga zemlje je da se pobrinu za očuvanje ustavnog poretka - rekao je on posle referenduma.
