NATO zbija snage u Rumuniji: Sprema li se rat za Crno more?
Novo raspoređivanje jedinica u Rumuniji zapravo predstavlja jedan od elemenata pripreme za rat, a razlog za to je, kao po običaju, izmišljena opasnost koja preti od Rusije, smatra vojni analitičar Aleksej Leonkov.
"NATO je ovde, NATO je snažan, NATO je jedinstven"
NATO u Rumuniji raspoređuje nove oružane snage kako bi se suprotstavile Rusiji duž njenih istočnih granica, ali i kako bi kontrolisale rastuće rusko vojno prisustvo u Crnom moru. Snage će biti pozicionirane oko već postojeće rumunske brigade od 4.000 vojnika, a reč je o vojnicima iz devet ostalih NATO članica, kao i dodatnih 900 američkih vojnika koji su već na terenu.
Prema najavama, planovi uključuju i dodatne vazdušne i morske snage koje treba da ojačaju kapacitete postojećih snaga, i zato će Velika Britanija poslati dodatne borbene avione, dok Kanada već pomaže u patroliranju rumunskim vazdušnim prostorom.
"Naš cilj nije rat", poručio je predsednik Rumunije Klaus Johanis na Parlamentarnoj skupštini NATO-a, koja se održava u Bukureštu i na kojoj su se okupili poslanici Alijanse. On je dodao da nove jedinice ne predstavljaju pretnju za Rusiju, već je Alijansi potreban dijalog sa snažnih pozicija odbrane i odvraćanja.
I sam generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg je u bazi Krajovi na jugu Rumunije, dok su nastupali vojni orkestri, obraćajući se vojnicima i obilazeći vozila i naoružanje, izjavio: "Šaljemo veoma jasnu poruku: NATO je ovde, NATO je snažan i NATO je jedinstven".
Rusija to neće mirno da gleda
Aleksej Leonkov, vojni analitičar i urednik lista "Arsenal otečestva", tvrdi da, uprkos izjavama čelnika NATO-a, novo raspoređivanje jedinica zapravo predstavlja jedan od elemenata pripreme za rat, a razlog za to je, kao po običaju, izmišljena opasnost koja preti od Rusije.
Leonkov kaže da su, kako naoružavanje Evrope ne bi bilo očigledno, zvaničnici NATO-a odlučili da to rade postepeno, korak po korak - prvo u Poljskoj, zatim u baltičkim državama, pa u Rumuniji i Nemačkoj, a od nedavno su primetni i pokušaji da se skandinavske zemlje uvuku u Alijansu, iako su one tradicionalno neutralne.
On, međutim, upozorava da upravo takva politika predstavlja mač sa dve oštrice, jer države koje na svojoj teritoriji budu razmestile dodatni kontigent NATO-a, moraju da shvate da time samovoljno postaju objekti, odnosno teritorije koje će biti u obuhvatu ruskih raketnih kompleksa.
Lenkov dodaje i da je jasno da Rusija na sve to ne može doveka ćutke da gleda, već će biti primorana da promeni određeni raspored vojske i da ojača sopstvene snage dodatnim naoružanjima i novim raketnim kompleksima.
