"Vesti" o tržištu u Nemačkoj: Najskuplja voda nije i najbolja
Svaki Nemac popije u proseku 148 litara flaširane kisele ili obične vode godišnje, što donosi na istom nivou profit od 3,4 milijarde evra. Istraživači tržišta su se pozabavili temom kvaliteta vode na tržištu i time kakvi su njeni efekti na ljudski organizam, a njihove zaključke prenosimo.
Na tržištu ima mnogo vrsta flaširane vode sa ogromnim rasponom cena. Eksperti, međutim, tvrde da skupa voda nije automatski bolja nego jeftinija. Troškovi punjenja su uglavnom svuda isti, a ono što kupac kod skupe vode dodatno plaća je marka, marketing i transport. Prirodni proizvod iz regiona je u principu uvek najbolji.
Izvor iz 1281. godine
Od 840 izvora mineralne vode u Nemačkoj mnogi se koriste već stotinama godina. U 1281. godini je otkriven jedan od ukupno četiri izvora firme Kondrauer, koji i danas teče na dubini od 282 metra. Proizvođači vode uglavnom koriste više izvora, poput Gerolštajner Brunena koji ih ima više od 20 na dubini od više stotina metara i dnevno puni 3,5 miliona flaša. To, međutim, nije ništa u poređenju sa italijanskom firmom San Pelegrino u blizini Bergama, koja je u godini osnivanja 1899. prodavala 35.000 flaša sa crvenom zvezdom, a prošle godine čak jednu milijardu!
Takozvana pet ambalaža danas dominira u pakovanju vode, a kao i kod svih plastika i sadržaja u njima dolazi do nekih neželjenih dejstava.
Kod tih flaša sastojci iz plastike dospevaju (migriraju) u vodu, ali u veoma malom obimu. Što je voda kraće lagerovana, što je niža temperatura u skladištu i manje UV zraka, utoliko je migracija neželjenih sadržaja manja. Jedan od takvih štofova je acetaldehid, nusprodukt u proizvodnji pet ambalaže.
Već koncentracija od 0,02 miligrama acetaldehida po litru vode može da se oseti po slatkastom ukusu, a ako se voda loše skladišti migracija se penje na 0,03 do 0,04 miligrama. To, međutim, nije štetno po zdravlje jer je kritična granica u životnim namirnicama od 6 miligrama po litru ili kilogramu.
Poređenja radi, u hlebu je koncentracija acetaldehida 4,9 do 10 mg po kilogramu, u soku od narandže od 0,7 do 192 mg po litru. Ozloglašeni bisfenol A, hormonski aktivna supstanca, ne primenjuje se u proizvodnji pet flaša i otuda ne može da dospe u vodu.
Ambalaža od stakla se koristi višekratno do 50 puta, pet flaše se pune iznova do 25 puta. Rok trajanja je predviđen za sve proizvode u Nemačkoj, čak i ako sadrže sastojke koji ne mogu da se ubuđaju ili da se pokvare, pa tako i za vodu. Koliki je rok zavisi od pakovanja.
Za staklene flaše je rok dve godine, za pet pakovanja godinu dana jer ove flaše nisu potpuno hermetičke pa ugljen-dioksid postupno isparava i voda dobija ustajali ukus.
I posle isteka datuma trajanja, nema opasnosti po zdravlje. Jednom otvorena flaša vode treba da se drži zatvorena u frižideru.
