Referendum u Kataloniji: Kako je sve počelo - ko gubi, a ko dobija?
Pitanje na koje Katalonci danas treba da odgovore je "Želite li da Katalonija postane nezavisna država u obliku republike?", a iz Madrida poručuju da ih rezultat izjašnjavanja Katalonaca ne obavezuje - kakav god bio.
U Barseloni građani od ranog jutra u redovima čekaju da se otvore birališta, dok istovremeno mašu zastavama "Katalonija, nova evropska država", a Madrid odgovara - "Referendum je nelegalan".
Pročitajte još:
* Španija "vri": Haos u Kataloniji, besni "rat" između građana i policije
* Situacija izmiče kontroli: Španija na ivici građanskog rata? (FOTO+VIDEO)
Malo kome je u ovom trenutku poznato kako je i kad sve to počelo, te dovelo do veoma usijane situacije poslednjih dana, koja je danas rezultirala i sukobima.
Separatizam Katalonaca potiče iz vremena kad su kao država samostalno postojali - čak 250 godina pre formiranja zajedničke države. Borba za nezavisnost traje praktično od prvog gubitka autonomije, 1714. godine, pa sve do danas.
Pokret je oživeo u vreme svetske ekonomske krize 2008. godine, a nacionalizam je postao još jači.
Referendum je podstaknut i činjenicom da su od 2015. godine na vlasti stranke koje se zalažu za nezavisnost, mada podrška toj opciji opada. Ipak, vlada uverenje da je došao pravi trenutak i da je Katalonija dovoljno jaka da opstane sama.
Šta bi Španija izgubila odlaskom Katalonije, pitanje je na koje je odgovor jasan - pre svega 6,3 odsto teritorije, zatim i 16 odsto stanovništva, ali i petinu ukupne španske proizvodnje (223,6 milijardi evra godišnje prema podacima regionalne vlade), što je ekvivalent portugalskoj ekonomiji, te četvrtinu sadašnjeg izvoza, piše Blic.
Nezavisnost bi, međutim, mogla da košta i Katalonce, jer oko 35 odsto njihovog izvoza ide u Španiju. Otcepljenje bi imalo dalekosežne posledice i van Španije, jer bi katalonska nezavisnost mogla da pokrene niz sličnih procesa u regionima širom sveta, poput Valonije i Flandrije u Belgiji, Veneta u Italiji, Kvebeka u Kanadi...
Tihu podršku referendumu u Kataloniji ovog je puta pokazala škotska premijerka Nikola Sterdžen, a podrška stiže i iz Flandrije, koja u njemu vidi nadu za svoj slučaj. I desničarska italijanska Liga za Sever zalaže se za referendum za veću autonomiju Lombardije i Veneta, te je osudila nedavna hapšenja katalonskih lidera.
Katalonci su izjašnjavanje o nezavinosti organizovali i 2009, pa 2011, a zatim i 2014, ali je odziv glasača bio mali, mada je većina od onih koji su izašli, čak 80 odsto, bila za otcepljenje.
Madrid se u svim ovim slučajevima, pa i danas, poziva na Ustav koji je pravo na referendum dao samo centralnoj vlasti, a Španiju definisao kao nedeljivu.
