Deset miliona mrtvih u sekundi: Razgovor koji bi američki establišment voleo da sakrije
Komentator austrijskog dnevnika "Prese" piše da američkom predsedniku Trampu možda i nije toliko stalo do poništenja nuklearnog ugovora s Iranom, već se ne miri s činjenicom da ga je potpisala prethodna administracija Baraka Obame.
Problem je ponos, demonstracija snage.
- Kada bi se samo našao način da sada Tramp ponovo da zeleno svetlo za ugovor, kao, "dila" nije ni bilo dok ga on nije priznao - prenosi reči ovog komentatora RTS.
Plus, u pesimističkom nastavku te misli, kada se time ne bi povredilo međunarodno pravo, i kada bi Rohani, takođe zabavljen demonstracijom snage za domaću upotrebu, pristao da bude deo legalističke farse.
Reaktivna mustra je sledeća:
Vašington je propustio priliku da se ozbiljnije pozabavi Severnom Korejom zato što je najviše energije trošio da zaustavi Iran, kako on ne bi postao ono što su Izrael, Indija i Pakistan, nuklearne zemlje bez NPT-sidra.
U međuvremenu, Severna Koreja ima bombu, a dil s Iranom je na putu suspenzije.
Pre desetak dana se na jednom bečkom prijemu vodio sledeći neobavezni razgovor između američkog diplomate i pozvanih novinara:
Novinar: Zašto ne pregovarate dalje sa Pjongjangom?
Druga strana: Zato što je međunarodna zajednica već sve probala i nije se pomerila. Pjongjang ostaje otporan na sve argumente.
Pročitajte još:
* Kina: Amerika je napravila veliku grešku
* Najnoviji raketni test Severne Koreje podelio svetske sile
* Kina i SAD u glas: Povećati pritisak na Severnu Koreju
* Raste napetost: Trampove pretnje dobile odgovor u - bojevim glavama
Novinar: Zašto se onda ne jurne vojno, blickrig, pa šta bude, da se čitav svet i ti gladni ljudi tamo oslobode jednog opasnog diktatora?
Druga strana: Zato što bi on onda bacio atomsku bombu na Seul, deset miliona mrtvih u sekundi.
Novinar: Zašto onda ne pregovarate dalje s Pjongjangom?
Druga strana: Zato što je međunarodna zajednica već sve probala i nije se pomerila. Pjongjang ostaje otporan za sve argumente.
Novinar: Zašto se onda ne jurne…?
Uglavnom zato što jedina supersila na svetu počinje da deluje kao da je izgubila svaku moć praktičnog kompromisa, čak i u svoju korist. Još jedini princip kojeg se drži jeste insistiranje na maksimizaciji u sitnim detaljima, dok se velika slika sve češće otima vašingtonskim stratezima.
Gornji razgovor nije vođen s osobom koja ima bilo kakvu moć aktivnog uticaja na američku politiku.
On, međutim, poseduje relevantnost zato što odslikava odnos američkih vladajućih struktura prema tuđim bombama: razgovor s Pjongjangom je neprihvatljiv jednako kao i deset miliona pobijenih Južnokorejaca.
Konsekventno, to bi značilo da Vašington radi na nekom trećem rešenju, onom između nula i deset miliona žrtava.
Ili to, ili da Kina počne da igra pozitivniju ulogu u svom regionu, onako kao što se to po duhu dokumenta iz 2015. očekuje od Teherana u njegovom.
