U Iraku se u ponedeljak glasa o cepanju nacije: Kurdi ipak prave državu
Kurdski glasači u severnim delovima Iraka pripremaju se za glasanje na referendumu za nezavisnost, koji je zakazan za ponedeljak. Region Kurdistana (zemlje Kurda), u kome ih živi šest miliona, već ima svoju vladu, međutim sada, nakon dugogodišnje istorije "brutalne represije", želi da postane nezavisna država. Zvaničnici Iraka, okolne države i zapadne sile žele da se referendum otkaže ili odloži.
Ankara besna, UN brinu
Najoštriji u osudi namere iračkih Kurda dolaze iz Turske, a tamošnji parlament održaće hitnu sednicu u okviru pojačavanja pritiska na iračke Kurde da odustanu od referenduma o nezavisnosti iračkog Kurdistana. Oglasio se i Savet bezbednosti UN koji je izrazio zabrinutost zbog posledica koje bi mogao da ima referendum o nezavisnosti koje planiraju da održe regionalne vlasti iračkog Kurdistana.
Saladinovi sinovi
Uostalom, dovoljno je setiti se da je legendarni Saladin, najveći muslimanski vojskovođa u istoriji, kasnije sultan Sirije i Egipta, bio etnički Kurd iz Tikrita u Iraku. U istoriju je ušao kao čovek koji je svoje carstvo odbranio od najezde krstaša. Saladin je u Evropi smatran plemenitim vitezom, toliko da o njemu postoji epska pesma iz 14. veka, a Dante ga je u svom delu "Božanstvena komedija" uvrstio među čestite duše limba. Iako su evropski plemići nemilosrdno pljačkali njegove zemlje i ubijali njegov narod, Saladin je pomilovao hrišćansku vojsku i dao pravo prolaska kroz svoje zemlje svim običnim hrišćanima.
"Referendum se planira dok su operacije protiv Islamske države, u kojima kurdske snage igraju presudnu ulogu - i dalje u toku", navodi se u saopštenju Saveta bezbednosti UN.
Kako se upozorava, referendum bi mogao i da osujeti napore da se obezbedi povratak više od tri miliona izbeglica i raseljenih.
Članice Saveta bezbednosti UN su takođe ponovile da podržavaju "suverenitet, teritorijalni integritet i jedinstvo Iraka" i apelovale na federalne i regionalne vlasti te zemlje da sve probleme rešavaju u ustavnim okvirima. Irački Vrhovni sud u utorak je naložio odlaganje referenduma o nezavisnosti dok se ne razmotri njegova ustavnost.
Turci spremni na građanski rat
Turska vlada razmatra odgovore na referendum, a ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da će namere rukovodstva iračkih Kurda o održavanju referenduma dovesti do građanskog rata. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je oštro kritikovao najavljeni referendum, nazivajući ga "greškom i pretnjom" po teritorijalni integritet Iraka.
Pešmerge sjajni borci
Irački Kurdistan je planirao da održi referendum o nezavisnosti od Iraka 25. septembra u tri oblasti koje čine taj autonomni region, ali i u spornim područjima koje su pod kontrolom Kurda, a na koje pravo polaže Bagdad.
Od svih država koje Kurdi naseljavaju, najzabrinutija je Turska koja doslovno vodi rat niskog intenziteta protiv zabranjene Radničke partije Kurdistana punih 40 godina. Ali, jedinice kurdskih snaga, pešmerge (na kurdskom jeziku znači "oni koji se suočavaju sa smrću"), važe za jednu od najiskusnijih paravojski današnjice.
Američko upozorenje
SAD se oštro protive referendumu o nezavisnosti iračkih Kurda, izjavila je portparolka Stejt departmenta Heder Nojert. Ona je apelovala na regionalnu vladu Kurdistana da ne raspisuje glasanje o nezavisnosti.
Doduše, u Iraku su pešmerge deo regularnih snaga. Zapravo, oni su jedina zvanična armija Kurdske samouprave, s obzirom na to da iračka vojska nema pristup toj teritoriji. U de fakto državi u državi, Kurdi imaju i predsednika i vladu, teritoriju i vojsku, parlament i zakone. Sve osim međunarodnog priznanja. S druge strane granice, u Turskoj, Kurdi ne smeju politički da se organizuju, čak ni da se na popisu izjasne kao pripadnici tog naroda.
Gigantska zemlja
Kurdi su dominantno stanovništvo na jugoistoku Turske, severu Sirije, severu Iraka i severozapadu Irana. Te četiri oblasti čine region Kurdistana, odnosno, kada bi se i pravio etnički Kurdistan kao država, to bi značilo komadanje četiri zemlje Bliskog istoka. Podsetimo, oblast koju Kurdi naseljavaju u Turskoj prostire se na 190.000 kilometara kvadratnih, u Iranu 125.000, Iraku 65.000 i 12.000 u Siriji. Kad je reč o stanovništvu, u Turskoj ih živi 14,5 miliona, Iranu 8,1 milion, u Iraku šest i Siriji nešto manje od dva miliona.
