Da li će ova tačka spajanja Rusije i SAD potpuno promeniti svet?
Trampova politika odbrane postojeće realnosti suverenih država, suprotna je gledištu globalista, a činjenica da je pobedio, kao i činjenica da se i drugi svetski centri moći koji jačaju zalažu za odbranu suvereniteta i suverenih država, govori da je ta pozicija u usponu.
Američki predsednik Donald Tramp je na zasedanju Generalne skupštine UN 21 put pominjao termin "suveren" i "suverena država" i zapravo na taj način, prema mišljenju Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, pokazao da se spoljnopolitička agenda Amerike za vreme njegove administracije kreće ka klasičnom vestfalskom poimanju međunarodnih odnosa i međunarodnog poretka.
Pročitajte još:
* Lavrov zadovoljan: Nismo to od Amerikanaca dugo čuli
* Moskva poručila Trampu: Pričate o suverenitetu? Prvo Srbiji vratite Kosovo!
Tramp je govoreći u utorak na Generalnoj skupštini UN pozvao članice te organizacije da štite suverenitet i poštuju granice "od Ukrajine do Južnog kineskog mora". S druge strane je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pozdravio i prijatnom ocenio takvu poruku o značaju poštovanja suvereniteta država.
Donald u Henrijevim cipelama
Zbog toga se, ukazuje Gajić, može reći da delimično stoji teza da je glavna poruka GS UN jedina dodirna tačka Amerike i Rusije - početak kraja globalizma i povratak na nacionalne države.
I Trampov predizborni slogan i njegove spoljnopolitičke aktivnosti, sugeriše Gajić za Sputnjik, idu u pravcu realpolitičkog sagledavanja, odnosa ali u okvirnu tog klasičnost vestfalkog sagledavanja međunarodnih odnosa, odnosno prioriteta suverenih država. Dakle, da se od strane Amerikanaca napušta globalistička agenda.
Nastup predsednika SAD u UN je, podseća Gajić, bio kritikovan više zbog označavanja pojedinih suverenih država odmetničkim državama.
- Pokušalo se da se taj njegov komentar i te njegove kvalifikacije stave u kontekst Buša Mlađeg i unilaterizma američkog iz vremena neokonzervativizma. Međutim, ovde se ne radi o neokonzervativnom pristupu kod Donalda Trampa već se naprotiv radi se o realpolitičkom pristupu kome je najbliži Henri Kisindžer - smatra Gajić.
Tramp posmatra suverene države kao ravnopravne, ali da Amerika u skladu sa svojim realnim interesima i savezništvima nema mogućnost da se suprotstavi, odnosno da interveniše u onim slučajevima kad opasnost preti njima ili njihovim saveznicima, konstatuje Gajić, dok je kod neokonzervativaca preovladala dimenzija moralne superiornosti demokratskih kapaciteta Amerikanaca koji im omogućavaju da unilateralno intervenišu.
