Nemačka uoči izbora: Obećanja deljena i šakom i kapom
U nedelju Nemci odlučuju o tome koje će partije ući u Bundestag i koja će od njih da formira vladu i odredi kancelara. Kod mnogih građana, pa i naših ljudi koji imaju nemačko državljanstvo i pravo glasa, vlada velika dilema i neodlučnost koga da biraju. Iz tog razloga "Vesti" objavljuju uporedni pregled partijskih programa o gorućim temama koji će sigurno interesovati i naše čitaoce s pravom glasa.
* Policija
Jedno od najaktuelnijih pitanja je unutrašnja bezbednost, odnosno, koliko policija sme da zađe u privatne živote građana. Unija (CDU/CSU) i SPD obećavaju 15.000 dodatnih policajaca, Levica i Zeleni takođe traže pojačanje, FDP znatno više novca za policiju, dok AfD hoće jedinstvene uniforme i opremu i - iste plate za policiju na nivou zemlje.
* Nadzor građana
Što se tiče nadzora građana, Unija najavljuje više video kamera u tržnim centrima, na stadionima i saobraćajnim čvorovima, SPD pledira oprezno za video tehniku kao preventivu, AfD traži više video nadzora uz mogućnost prepoznavanja lica, a Zeleni i FDP zastupaju video nadzor samo u određenoj meri, ali nikako opšti.
Pročitajte još:
* Dojče vele: Ankete omanule o Bregzitu i Trampu, Merkel stvarno dobija?
* Odbrana od terorizma
Unija želi dalje da razvija zajednički centar za odbranu od terorizma tako da se tamo donose centralne odluke umesto sadašnje platforme za razmenu informacija, SPD predlaže izgradnju evropskog antiterorističkog centra, dok se FDP zalaže za dogradnju Europola i osnivanje EU-informativne agencije.
* Zatvori
Desničari, AfD plediraju da se bilateralnim dogovorima u "odgovarajućim državama" urede zatvori pod nemačkom upravom. Tamo bi stranci, koji su u Nemačkoj osuđeni za kriminalna dela, odsluživali kaznu, a sve sa ciljem "da se rasterete nemački i pojača efekat zatvorskog sistema". Ova partija se takođe zalaže da se granica za maloletničku delinkvenciju spusti na 12 godina i obrazlaže to sve ranijim kriminogenim ponašanjem mladih.
* Pitanje nezaposlenosti
Unija želi najkasnije do 2025. da dostigne punu zaposlenost i planira da prepolovi sadašnju cifru od 5,5 odsto nezaposlenih osiguravanjem novih radnih mesta od industrije do uslužnih delatnosti. SPD, Zeleni i Levica imaju druge, konkretne predloge za primaoce ALGI i Harc 4. SPD zahteva pravo na dalje obrazovanje. Nezaposleni, koji za tri meseca ne nađu posao, za vreme obuke treba da primaju novi ALGI u visini normalnog ALGI, čime se njegovo trajanje produžava. Levica traži da se ALGI duže isplaćuje, AfD ga uslovljava dužinom prethodnog zaposlenja, a FDP želi da sve ostane kao do sada.
* Pomoć za nezaposlene (HARC 4)
SPD želi da zaštiti primaoce ove socijalne pomoći tako da niko ne može, recimo, da ostane bez stana, Zeleni traže da se ovim primaocima obezbedi dostojan život i poseban paušal za troškove struje, Levica da se ukine Harc 4 i umesto toga obezbedi minimalni prihod od 1.050 evra. FDP planira da sva socijalna davanja, kao što su Harc 4, egzistencijalni minimum za penzije, dečje i dodatke za stanarinu objedini u "građanski novac".
* Minimalna zarada
Unija i AfD žele da pojednostave izdavanje dokumentacije za minimalnu zaradu, posebno u poljoprivredi i gastronomiji, dok SPD hoće da ukine postojeće izuzetke kod minimalne zarade. Levica obećava podizanje minimalca sa 8,84 na 12 evra, a Zeleni minimalac za sve službenike koji može da omogući dostojan život. AfD se zalaže za minimalac, ali bez konkretizacije istog.
* Penzije
Unija smatra penzije tako sigurnim da ne vidi potrebu za nekim većim reformama u ovoj oblasti sve do 2030. SPD, naprotiv, vidi reformu penzija kao nužnu uz zaustavljanje njihovog pada, uvođenje nove solidarne rente za one sa najmanjim zaradama i slično. Zeleni žele da državnu rentu ojačaju i kroz uvođenje samostalnih privatnika. Levica garantuje minimalnu penziju od 1.050 evra i po njima privatnici, slobodnjaci, službenici i menadžeri takođe treba da plaćaju u penzijske kase, a "rister-rente" treba da se prevedu u državnu penziju. FDP hoće da ukine politički utvrđene granice za odlazak u penziju i da zaposlenima od 60. godine ostavi mogućnost da sami odluče kada će u penziju - ranije sa umanjenima ili kasnije sa višim iznosima. AfD smatra da oni koji i u penziji žele da rade treba bez ograničenja da primaju svoje rente. Onome ko je radio 45 godina, od penzije ništa ne treba da se odbija, pledira AfD.
* Porezi
Sve partije obećavaju niže poreze, ali se razlikuju po obimu rasterećenja kod onih sa najmanjim primanjima. SPD se tako zalaže za poresko oslobađanje zarada do 1.300 evra. Osnovicu oslobođenu od poreza, koja od 2018. godine iznosi 9.000 evra godišnje, svaka od partija različito povećava. Unija, SPD, Levica i FDP žele da poravnaju tarife i da sledeća poreska stopa raste tek sa višim primanjima.
I kod srednjih zarada se obećavaju olakšice, jer one sada sve više potpadaju pod tarifu od 42 odsto za samce, koja se plaća na prihode od 54.058 evra godišnje. Unija i SPD žele da se 42 odsto računa tek od 60.000 evra oporezovanog prihoda.
Što se tiče top-zarada, Unija i FDP ne žele povećanje poreza za njih jer time štite privredu. SPD želi da najviši porez iznosi 45 odsto od 76.200 evra oporezovane godišnje zarade, a da porez za bogate od 48 odsto važi za prihode od 250.000 evra. Trenutno je porez od 45 odsto za 256.303 evra godišnje zarade.
Levica zahteva 53 odsto za primanja od 70.000 evra i porez za bogate u dva nivoa: 60 odsto od 260.000 evra i 75 odsto za zarade veće od milion evra.
* Pitanje nasledstva
Unija i FDP ne žele da menjaju dosadašnja pravila, SPD se zalaže da se velika nasleđa jače opterete, a Levica dodatno želi da nasleđa veća od milion evra oporezuje sa pet odsto. Zeleni zastupaju "jednostavan i pravičan" model i oporezivanje nasleđa superbogatih.
* Deca
SPD, Zeleni i Levica žele da ukinu plaćanje vrtića. Levica planira da kindergeld (dečji dodatak) podigne na 328 evra po detetu.
* Saobraćaj
Unija, FDP i AfD izričito odbijaju ograničenje brzine na auto-putevima, a Zeleni i Levica traže ograničenje od 120 km na sat. Zeleni planiraju od 2030. godine samo automobile na elektropogon, SPD i Unija takođe to takođe podstiču, a za autobuse i taksije traže alternativne pogone. AfD traži da se ukinu "eko" zone u gradovima jer nisu dale rezultate, a Zeleni naprotiv žele da još ojačaju te zone. Što se tiče putarina, čiji je zagovornik CSU, Zeleni, FDP, Levica i AfD su protiv, a SPD ne želi putarinu za teretna vozila ispod 7,5 tona, dok Levica traži putarinu za kamione na svim putevima.
* Izbeglice
CSU zahteva gornju granicu od 200.000 ljudi, SPD zagovara pravo na azil, ali i kontrolu, a Levica, Zeleni i FDP su protiv svake gornje granice za prihvat izbeglica. AfD je u tom smislu radikalna i traži zatvaranje granica i "nulto doseljavanje". Unija želi da poveća broj deportacija, AfD zagovara godišnju kvotu proterivanja i ukidanje beneficija u slučaju odbijanja, FDP je za konsekventnu deportaciju, a SPD i Zeleni nisu za proterivanja u krizne regione, naročito Avganistan, dok Levica generalno odbija izgon izbeglica. Izbeglice sa nesigurnim statusom trebalo bi, po njima, da dobiju pravo boravka.
* Sigurne zemlje
Posle šest balkanskih država, Unija planira da proglasi Alžir, Maroko i Tunis za sigurne zemlje porekla, a Zeleni to odbijaju.
* Doseljavanje
SPD, Zeleni i FDP žele sistem doseljavanja sa poenima, Levica to odbija, a AfD smatra da država mora da odluči ko dolazi u zemlju i da dozvoli pristup isključivo kvalifikovanoj radnoj snazi.
