Ko je Merkelova: Ćutljiva kvantna hemičarka, najmoćnija žena sveta
U zadnjih deset godina, časopis "Forbs" devet puta je Angelu Merkel proglasio najmoćnijom ženom sveta. Ona traje duže od celog naraštaja svetskih čelnika, a u nedelju će pokušati osvojiti i svoj četvrti kancelarski mandat.
Suprotno od svojih nekadašnjih partnera, Džordža Buša, Tonija Blera, Žaka Širaka i Silvija Berluskonija, Merkel je i dalje na vlasti i pokušat će tamo i ostati još četiri godine.
Bakljonoša liberalne demokratije
Tokom vladavine preuzela je glavnu ulogu u evropskoj dužničkoj i migrantskoj krizi, suprostavila se Rusiji u ukrajinskoj krizi i odnedavno, nakon izbora Donalda Trampa za američkog predsednika, mnogi je vide kao bakljonošu zapadne liberalne demokratije.
S doktoratom iz kvantne hemije, Merkel (62) mnogo je poznatija po metodičkom i pragmatskom pristupu rešavanju problema, nego po govorničkim floskulama i dalekosežnim političkim vizijama.
Iskusna je i veoma je vešta u izbegavanju zamki dugog boravka na vlasti, živi u stanu u Berlinu sa svojim sramežljivim suprugom Joahimom Zauerom, također naučnikom, kupuje u lokalnom marketu i provodi praznike šetajući Alpima. Nemci to izgleda vole pa "mama', kako je zovu, ima velike izglede da i četvrti put biti izabrana da vodi zemlju.
Kvantna hemičarka
Merkel je rođena kao Angela Dorotea Kasner 1954. u lučkom gradu Hamburgu, ali svega nekoliko nedelja kasnije njena se porodica preselila u mali gradić na komunističkom nemačkom istoku, u vreme kada je većina porodica išla u suprotnom smeru.
Od samog početka školovanja, "Kasi", kako su je zvali vršnjaci, bila je odlična učenica s posebnim interesom za ruski jezik i sovjetsku kulturu.
Nakon što je doktorirala u istočnom Berlinu, Merkel je radila kao kvantna hemičarka u Istočnonemačkoj akademiji nauka. Bivše kolege opisuju je kao ćutljivu, marljivu i upornu naučnicu.
U njenoj biografiji objavljenoj 2013. Stefan Kornelius napisao je da se Merkel posvetila nauci, jer "nije imala hrabrosti otvoreno da se pobuni protiv komunističkog režima".
Bilo joj je 35 godina kad je Zid pao. Ona je te večeri, 9. novembar 1989. bila s prijateljicom u sauni. Na povratku kući pridružila se mnoštvu koje je prešlo na zapadnu stranu.
Preko noći oslobođena komunističkog nadzora i bez straha od tajne policije Stasija, Merkel se pridružila novoj istočnonemačkoj stranci nazvanoj Demokratsko buđenje, kojoj je sestrinska stranka na zapadu bila Hršćansko-demokratska unija (CDU).
Miljenica kancelara
Iako se CDU diči nekim vrednostima kojima je sklona i Angela Merkel, njeni biografi nagađaju da je izbor stranke više bio odraz njenog instinkta za moći nego kontrole.
Brzo je postala miljenica kancelara Helmuta Kola, koji joj postaje mentor i zove "svojom devojkom". Nedugo posle imenovo je za ministarku žena i mladih u prvoj nemačkoj vladi nakon ujedinjenja.
- Čak i kada je bila povučena i tiha... mogli ste osetiti njenu snagu - rekla je fotografkinja Herlinde Koelbl, koja već decenijama jednom godišnje fotografiše kancelarku za službene portrete.
Mnogi su podcenjivali snagu te sramežljive političarke i zbog toga platili cenu, a jedan od njih bio je i Kol. Kada se bivši kancelar upleo u skandal s finansiranjem kampanje 1999. godine, Merkel je otvoreno pozvala stranku da ga se reši.
U uvodniku koji je napisala za FAZ, u tekstu koji je danas poznat kao "zahtev za razvod", Merkel je kazala da se stranka mora distancirati od Kohla onako kako se tinejdžeri moraju distancirati od roditelja kada odrastu.
Najmlađa od svih predsednika vlada u istoriji
Iako je tada već bila šefica CDU-a, Merkel je čelniku sestrinskih bavarskih hršćanskih socijalista Edmundu Stoiberu mudro prepustila kandidaturu za kancelara na izborima 2002. To je bio potez koji se pokazao odličnim, Stoiber je izgubio izbore od socijaldemokrata Gerharda Šredera, čija je vlada, pak, izgubila vlast tri godine posle.
Merkel 2005. postaje savezna kancelarka. Bila je prva žena toj dužnosti i najmlađa od svih predsednika vlada u istoriji
U stranci kojom dominaraju muškarci s juga, mahom katolici, žena s komunističkog istoka s dva braka iza sebe i bez dece, bila je i ostala autsajder. Kao stranačka čelnica pomaknula je CDU prema centru provedbom socijalne politike, ukidanjem obaveznog vojnog roka i odustajanjem od nuklearne energije.
Tokom dužničke krize Merkel je propovedala fiskalnu disciplinu i stroge mere štednje. U južnoj Evropi su je zbog toga otvoreno mrzili i katkad karikaturalno prikazivali u nacističkoj odori.
"Majka Angela"
Ta se slika promenila s izbijanjem migrantske krize, kada ju je "Špigel" nazvao "Majkom Angelom" i napravio od nje časnu sestru, iako je to, nesumnjivo, bila najveća politička kriza u njena tri mandata.
S Bregzitom, izborom Donalda Trampa i širenjem desničarskog populizma širom Evrope, Merkelovu, ostane li na vlasti, čekaju novi izazovi. U svetu koji se još nije snašao nakon rezultata američkih predsedničkih izbora, mnogi hrabru nemačku političku veteranku vide svetionikom nade.
I dok će njen kancelarski protivkandidat Martin Šulc priznje u zadnjih godinu dana, od Trampovog izbora, vide kao stvarnog "vođu slobodnog sveta".
