Klimatske promene pogađaju i "alpski raj": Uskoro kao na Balkanu!?
Nakon ovogodišnjeg vrućeg leta postalo je jasno da Švajcarska mora da se prilagodi klimatskim promenama, ne samo kad je u pitanju redukcija gasova iz staklene bašte koja je odlučujuća, nego i faktori koji pomažu ublažavanju efekata rastućih temperatura. Suvi i vreli periodi postaju sve učestaliji u alpskoj državi, glečeri se tope.
- To je pokazala i nesreća na klizištu Bondo GR, kada je u odronu nestalo osam osoba - izjavio je nedavno Mark Šardonen, direktor Saveznog zavoda za zaštitu životne sredine (Bafu) na pres-konferenciji u Bernu i upozorio da je i Aleč region zbog otapanja glečera postao nestabilan i trebalo bi da se pomno prati. On je predstavio četiri od 31 pilot-projekta u prevladavanju posledica klimatskih promena. Prema klimatskim modelima, švajcarsko vreme u budućnosti će umnogome da liči na sadašnji Balkan. Zato temeljni Švajcarci već sada gledaju u pravcu Zagreba i razmišljaju o tome kako da gradske površine ozelene biljkama i drvećem koji tamo uspevaju.
Efekat staklene bašte
Najvažniji instrument u borbi protiv otopljavanja je masovno smanjenje gasova staklene bašte. U okviru Pariske konvencije se Švajcarska obavezala da emisiju do 2030. godine smanji za 50 odsto u odnosu na stanje iz 1990. godine. Od toga - 30 odsto u zemlji i 20 odsto u inostranstvu.
Od početka merenja otopljavanja 1864. godine temperatura u Švajcarskoj je porasla za dva stepena, čime je duplo viša nego u središnjem pojasu (0,9 stepena). To znači da bi temperatura u Švajcarskoj do 2060. godine mogla da poraste za dodatnih 1 do 3 stepena. Šardonen je zatražio angažovanje svih - kantona, regiona, gradova, komuna, preduzeća i stanovništva da se još danas pripreme i rade na otklanjanju posledica nastalih otopljavanjem.
Visoke temperature utiču i na povećanu smrtnost kod ljudi. U osam testiranih gradova je broj smrtnih slučajeva na 32 stepena Celzijusa porastao za 12 odsto. Razlog za povišenu smrtnost nisu samo visoke dnevne temperature, nego i tropske noći sa preko 20 stepeni. Promene klime osećaju i naši zemljaci u Švajcarskoj.
Slavko Ristanić iz Doboja, živi u Salecu kod Senvalda.
- Snega je duplo manje, a i zime su mnogo toplije nego pre 20 ili 30 godina u ovoj Alpskoj zemlji - kaže Ristanić , inače rodom iz Doboja.
- Švajcarska je industrijski veoma jaka i razvijena zemlja i jedan od većih zagađivača vazduha jesu upravo industrija i deponije smeća koje izbacuju više dima i smrada nego bilo koji tunel u Švajcarskoj. Ako pogledate pored auto-puteva u Švajcarskoj, pre je trava bila zelena, a sada posle prvog košenja se suši, isto kao kod nas u matici. Ne verujem da će se skoro vratiti više one zime iz 90-ih sa puno snega i kiše, a temperatura postepeno ali sigurno raste - dodaje naš sagovornik.
Živojin Jovanović iz Herisaua, rodom iz Mokranja u Srbiji, takođe ističe da se prosečna temperatura znatno povećala u odnosu na pre 30 godina kad je došao u Švajcarsku.
- Tada je obavezno druga polovina novembra bila hladna, padao je obilan sneg, pa su, sećam se, sezonski građevinski radnici bili u problemu jer su ostajali bez posla. I u martu je bilo mraza i snega, pa su kasnile vize sezoncima. Sad je sve drugačije, snega ima sve manje, a suvomrazica je nestala potpuno. Primera radi, 1988. godine bilo je 1,5 metara snega u Švelbrunu, 1990. godine u Urnešu je puna dva zimska meseca temperatura minus 20. Danas takvih zima više nema - vajka se naš sagovornik.
- Poslednjih godina u decembru je sve toplije i sve manje snega. U Švajcarskoj su sve suvlji periodi sa blagim zimama i vrelim letima i nekako se polako približavamo klimi kakvu smo imali i našem zavičaju.
Ćudi prirode
- Kakvi su ljudi, takva je i priroda. Ne treba se igrati sa njenim ćudima jer nemilosrdno uzvraća. Uzrok globalnom otopljavanju je nekontrolisano ispuštanje industrijskih gasova i zagađenje izduvnim gasovima automobila, kojih sve više ima u svetu, a pogotovo u Švajcarskoj. U kantonu Tićino već odavno rastu palme, na slobodnom prostoru i bez zimske zaštite. Vremena se menjaju, ljudi se menjaju i klima ne može da bude non-stop ista, ali mislim da je čovek kriv za ove dramatične promene - kaže Bojan Savić, rodom iz Kosovske Kamenice, a živi u Frauenfeldu.
