Španiju trese duboka ustavna kriza (2): Igra nerava sa Madridom
Španska vlada je pred Ustavnim sudom uspešno osporila sve poteze katalonskih vlasti u pravcu nezavisnosti. A da li će to biti dovoljno da se predupredi secesionizam, ostaje da se vidi. Podsetimo, u septembru ove godine donet je Zakon o referendumu koji je istog dana suspendovao Ustavni sud Španije, jer najviši pravni akt ne dopušta nijednoj provinciji tu vrstu izjašnjavanja.
Iako Madrid preti da će "svim zakonskim sredstvima sprečiti referendum", zapravo se ne precizira šta će učiniti ako do izjašnjavanja dođe. S druge strane, čelnik Đeneraliteta Karles Pudždemon je svoje utemeljenje za referendum našao u zakonu koji je Katalonija usvojila, a na bazi prava na samoopredeljenje koje jeste temelj međunarodnog prava i Povelje UN.
Opštine saslušavaju
Ustavna kriza je nastavljena i nalogom Ustavnog suda da se svaka opština izjasni da li će referendum uprkos zabrani organizovati. Od 726 opština njih 682 je obavestilo Madrid da će se referendum održati, 41 je protiv, a tri su dale neodređen odgovor. Međutim, među neodlučnima ili protivnicima su i najveće opštine Katalonije, Ljeida (140.000 stanovnika), Taragona (130.000) i Terasa (215.000) i Ospitalitet de Ljobregat (250.000). Barselona je bila dvosmislena.
Pitanje na koje bi građani trebalo da odgovore je "da li želite da Katalonija bude nezavisna država u formi republike". Da li će referenduma uopšte biti ili ne, kakva će biti izlaznost i šta će reći narod jesu i dalje nepoznanice. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina zamalo preliva sa "za" i "protiv" i u tom smislu je sve moguće. A ostaje i da se vidi kako će Madrid reagovati na najveći izazov teritorijalnoj celovitosti zemlje u istoriji.
Pokrajina u brojkama
Površina: 32.108 km2, šesta po veličini u Španiji
Broj stanovnika: 7.522,596, druga po veličini u Španiji
Zvanični jezici: Katalonski, španski i araneze
Poslanika u španskom parlamentu: 47 od 350
Senatora: 16 od 264
Još kandidata za otcepljenje
Za Španiju je katalonsko pitanje važno jer eventualno otcepljenje provincije ne bi bilo kraj secesionizmu, već naprotiv, vetar u leđa još nekim separatističkim pokretima u zemlji. U prvom redu su tu Baski, čiji lider Arnaldo Otegi, koji je nekad bio član terorističke grupe ETA a sada predvodi partiju Sortu koja se bori za nezavisnost, ističe kako Baski pokazuju solidarnost "sa ljudima koji daju važan primer u demokratiji u Evropi i traže pravo na samoopredeljenje da odluče da li žele da budu nezavisni ili ne". Tu je i težnja Galicije sa nezavisnošću, a takvi pokreti postoje i u Andaluziji.
Ovo je i važno ekonomsko pitanje jer je Katalonija najbogatiji deo Španije, njeno ekonomsko srce. Proizvodi 20 odsto bruto nacionalnog dohotka zemlje, odnosno oko 314 milijardi dolara godišnje. Kad bi postala nezavisna, Katalonija bi bila 34 privreda sveta, bogatija od čitavog Portugala ili Hong Konga. Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je takođe visok i sa 43.837 dolara je ispred Italije, Izraela i Južne Koreje.
