Protesti za nezavisnost Katalonije
Više od milion ljudi učestvovalo je na masovnim demonstracijama u Barseloni zahtevajući veću autonomiju za region Katalonije.
Oko 1,1 milion Katalonaca izašlo je na ulice da bi izrazilo svoje neslaganje sa odlukom Ustavnog suda koji je, posle četvorogodišnjeg procesa, po žalbi opozicione "Narodne partije", osporio nekoliko ključnih članova katalonskog Statuta, usvojenog pre četiri godine.
Manifestacije su predvodili predstavnici svih katalonskih partija osim "Narodne", uključujući i katalonske socijaliste, čiji je lider Hose Montilja na čelu tripartitne koalicione vlade u kojoj se jedna od stranaka, Republikanska levica, otvoreno zalaže za nezavisnost Katalonije.
Uz mnoštvo katalonskih zastava viđeni su i transparenti koji prizivaju nezavisnost Katalonije, a na nekima je pisalo "Mi smo nacija"i "Katalonija nije Španija".
Ustavni sud Španije krajem juna je odobrio najveći deo statuta Katalonije kojim se toj pokrajini daju veće nadležnosti, ali je iz dokumenta, na nezadovoljstvo katalonskih vlasti, izbacio pojedine sporne odredbe.
Odluku da pojam "nacija", kojim se Katalonija definiše u statutu, nije pravno valjan, pošto "Ustav poznaje samo jednu naciju, špansku", Ustavni sud potvrdio je u petak.
Sud je takođe odlučio da katalonski jezik ne treba da ima prednost u odnosu na španski kastiljanski jezik.
Statut uživa podršku većine političkih partija u Kataloniji, oblasti koja ima sopstveni jezik i posebnu kulturu. Njegovo donošenje bilo je jedna od prvih inicijativa socijalističke vlade premijera Hosea Luisa Rodrigeza Zapatera.
U parlamentu u Madridu statut je usvojen 2006. godine, a na referendumu su ga prihvatili i Katalonci.
U Kataloniji, pokrajini koja stvara četvrtinu bruto društvenog proizvoda Španije, živi oko sedam miliona od oko 47 miliona stanovnika te zemlje.
Za vreme vladavine generala Franciska Franka, od 1939. do 1975. godine, upotreba katalonskog i izdavačka delatnost na tom jeziku su bili zabranjeni. Ona je jedna od 17 autonomnih regiona Španije.
