"Vesti" u Australiji: Narko-milione oprali u bankama
Kriminalne grupe uspele su, uz pomoć rupa u zakonu, da operu do pet miliona dolara od prodaje droge, saopšteno je u poverljivim materijalima federalnih i državnih agencija za zaštitu zakona.
Prema novim detaljima policijske istrage, sindikati koji su se bavili pranjem para slali su novac za drogu kroz četiri velike banke - Vestpak, ANZ, NAB i Komonvelt, tvrde izdanja "Ferfaksa".
Za kriminalne sindikate takođe se sumnja da su se uvukli i u franšize finansijskih institucija srednje veličine. Tako je policija došla do obaveštajnih podataka da su ilegalne bajkerske grupe istraživale dobijanje franšiže za banku srednje veličine, dok je ogranak Banke Kvinslenda u sidnejskom Pančbolu bio blizak sa parama meksičkog kartela droge, opranih kroz njene račune 2010.
Problemi kontrole
Agencije za zaštitu zakona ističu da sve banke mogu da učine više da spreče pranje para, ali da Austrac goni Komonvelt banku zbog toga što je propustila da ukaže na problem kontrole svog sistema automatskog polaganja gotovine.
Istraga pod nazivom "Fondovi visokog rizika" koju je vodila Australijska komisija za borbu protiv kriminala, ispitivala je 2012. i kretanje gotovine za bivšu Jugoslaviju i identifikovala franšizu Bendigo banke za koju se činilo da je u to uključena, piše vebsajt smh.com.au.
Agencija Austrac, čiji posao je da sprečava pranje novca, prošlog meseca pokrenula je pravni postupak protiv Komonvelt banke za koju se navodi da nije imala uvid u velike isporuke novca.
Međutim, praksa otkriva javnu tajnu u bankama i agencijama za zaštitu zakona: slaba zakonska regulativa i upitna bankarska praksa omogućuju kriminalcima da otvaraju pojedinačne ili kompanijske račune ili polažu novac sa minimalno potrebnim ili čak lažnim dokumentima za identifikaciju. Takođe i da neopaženo barataju sa milionima dolara.
Zvaničnici u vladi kažu da bi javnost bila šokirana kada bi znala količinu novca od droge koja se ovako dnevno opere i kako je lako te pare poslati iz Australije.
O tome, Nik Mektagart, koji je kod Austraca donedavno radio kao savetnik, kaže da banke i druge finansijske institucije propuštaju osnovne mere opreza i time krše propise koji od njih zahtevaju da poznaju klijente s kojima posluju.
Odgovor
Na pitanje "Ferfaksa" iz Nacionalne banke odgovaraju da i pored obimnih napora da se spreči pranje novca "ljudi s lošim namerama pokušavaju da počine krivično delo".
Predstavnik Vestpaka kazao je da banka ozbiljno ulaže u "proveru identiteta svojih klijenata, praćenje aktivnosti klijenata, izveštavanje o bilo čemu sumnjivom i ukidanjem odnosa sa klijentom gde je utvrđena nepravilnost".
Predstavnici Bendigo banke poručuju da je franšiza koja je slala novac u bivšu Jugoslaviju bila "nadgledana po pravilima i da je odgovoreno na sva pitanja za koja zakon zahteva da se o njima izvesti". Banka Kvinslenda odbila je da komentariše navode o delovanju svoje, sada već ukinute filijale u Pančbolu.
ANZ banka saopštava da je kontrola pranja para donela rezultate.
Da problem bude veći pomaže i to što pomenute institucije ne razmenjuju podatke međusobno niti traže provere kroz nadležne sisteme u Federalnoj vladi ili policiji.
- Tehnologije kao što je elektronski transfer novca takođe predstavljaju veliki problem. Svaki kriminalac može danas da osnuje kompaniju, stavi pare na jedan račun, pošalje ih u inostranstvo i onda se oslobodi kompanije. Niko mesecima neće pitati šta je s njom.
Turnbulova vlada je sa svoje strane obećala pooštravanje propisa o identifikaciji direktora kompanija, kao i podsticaj osobama koje bi prijavljivale ilegalne transfere.
- Vlada treba da učini više da pomogne - smatra Mektagart.
Jedan od drastičnih slučajeva pranja para doživeo je sudski epilog u aprilu. Tada je u Pertu na deset godina zatvora osuđen 30-godišnjak Ka Sing Lai iz Hongkonga, proglašen krivim što je preko računa u Vestpaku i Komonvelt banci oprao najmanje 29 miliona dolara od droge i poslao ih iz Australije.
Njegov sistem je bio jednostavan i efikasan. On je na desetak računa u Vestpaku i Komonveltu dnevno polagao do 500.000 dolara dobijenih od dilera droge. Račune su otvarale kompanije registrovane u Australiji, a čiji su vlasnici bili iz Hongkonga.
Komonvelt je posebno na udaru zakona zbog toga što se na ovom i drugim slučajevima ispostavilo da je sistem stavljanja novčanih depozita u banku putem automata za čekove i gotovinu bio bez odgovarajuće kontrole. Kriminalci su otkrili tu "rupu" i koristili je za svoje transakcije.
Dok nije uhapšen, 2015, Lai je napravio 163 takve transakcije. Osam meseci kasnije, međutim, ustanovljeno je da se vratio na isti posao.
To se saznalo tako što je drugi državljanin Hongkonga, Ši Ming To, u NSW zaustavljen za volanom. Policajci su mu u prtljažniku našli 550.000 dolara u kešu. Ispostaviće se da je on bio vozač Ka Sing Laja.
Tada je ministar pravde Majkl Kinen objavio da je ovo bio snažan udarac organizovanom kriminalu. Međutim, jedan iskusni policajac opisivao je Lajevo hapšenje kao "pirovu pobedu", jer njegov primer pokazuje kako je lako oprati novac i izbeći kontrolu u banci.
