Tema "Vesti" u Francuskoj: Počinje "takmičenje" u kažnjavanju vozača?!
Francuska je odlučila da poveri kontrolu prekoračenja brzine privatnim preduzećima - potvrdio je ovih dana ministar unutrašnjih poslova Žerar Kolom. Na putevima u Francuskoj vozači su već ovog vikenda imali priliku da se čude: na istoku zemlje na primer, nedaleko od Strazbura, dopisnik "Vesti" primetio je malo civilno vozilo na auto-putu sa otvorenim gepekom u koje je protivno saobraćajnim pravilima bila smeštena kutija veličine omanjeg frižidera sa uočljivim radarskim "okom".
Ministar je pravdao ovu meru privatizacije bezbednosti na putevima time što će navodno žandarmi i policija efikasnije moći da se posvete svojim osnovnim ulogama kao što su "istraga i bezbednost".
U suštini država računa na uštedu jer će više stotina žandarma moći da se posveti drugim poslovima umesto da direktno kontroliše prekoračenja brzine i bezbednost na putevima.
Protivnici privatizacije kontrole sumnjaju da Francusku čeka sada trka "ko će naplatiti više prekršaja" jer će više prekršaja uneti i više novca u državnu kasu.
Obrnu se četiri milijarde evra
Radarske kontrole koje sprovode privatne firme su godinama sporna tema u Nemačkoj, jer se smatra da je privatizacija u toj oblasti prema Ustavu nedozvoljena i da je kontrola saobraćaja državna obaveza i nadležnost policije. Međutim, mnoge pokrajine su svojim zakonima već dozvolile iznajmljivanje osoblja i opreme privatnih firmi. Radarrent, Jenoptik ili German radar su već etablirani na tržištu.
U Bavarskoj, recimo, komune godinama već iznajmljuju nadzorno osoblje sa odgovarajućom opremom preko zajedničkog udruženja, a o tome kada će ih angažovati, odlučuju one same. Za jedan sat saobraćajne kontrole sa mobilnim radarom se plaća 135 evra, a na to dolazi i PDV. Prihodi od kazni ne mogu u mnogim slučajevima da pokriju troškove komuna, tvrde njihovi predstavnici. Međutim, protivnici privatnih radara vide u ovom ne toliko brigu za bezbednost na putu, koliko priliku da se dobro zaradi. Godišnje se na saobraćajnim kaznama širom zemlje ubira četiri milijarde evra, što već po sebi govori o kakvom profitu se radi.
Iako ministar tvrdi da su probni periodi u nekim delovima Francuske dali dobre rezultate, Udruženje 40 miliona automobilskih vozača protestuje tvrdeći da ministar zapravo pravi biznis umesto da radi na preduzimanju mera predostrožnosti kako bi se smanjio broj udesa i prekršaja.
Opštine žale za prihodima
U Austriji su četiri opštine pre desetak godina angažovale privatna preduzeća da vrše radarske kontrole umesto njih, pošto je postojalo mišljenje da zakon dozvoljava opštinama da se bave tim poslom.
Međutim, s tom praksom je završeno 2008. godine, jer je jedan stanovnik Graca u novembru 2007. podneo žalbu Komisiji za zaštitu podataka, zbog kršenja prava na tajnost ličnih podataka. Komisija je 2008. dala pravo podnosiocu žalbe i od tada radari privatnika ne mogu više da "slikaju" za opštine.
Novembra 2014. pokrenut je pilot-projekat u opštinama Perhtoldsdorf i Klosternojburg da se ponovo "slika", ali ovaj put samo uz saglasnost pokrajine, policije i Kuratorijuma za bezbednost saobraćaja.
Zabrana opštinama da u svojoj nadležnosti imaju radarske kontrole bila je veoma bolna za njih, jer je samo u 40 opština Donje Austrije "uhvaćeno" 76.000 prekršioca zakona u saobraćaju, što je donosilo ogromne prihode. Godinama se opštine, za sada neuspešno, trude da izbore izmenu zakona o saobraćaju s ciljem da dobiju zakonsku osnovu za merenje brzine. Jedino rešenje koje je pronađeno jeste da radarima ne rukovode "privatnici", već samo opštine u saradnji sa policijom, i to samo na neuralgičnim tačkama.
Pjer Šasere, predstavnik ovog udruženja, izjavio je da je mera privatizacije kontrole prekoračenja brzine "tragikomična". On tvrdi da to što će radar nekog snimiti bez "fleša" i što će vozaču stići kazna posle tri nedelje - nema nikakvog učinka.
Protivnici privatizacije radarske kontrole na putevima se nadaju da će predsednik Makron morati da odustane od ovih mera zbog političke računice kako bi zaustavio pad popularnosti.
Samo da izvuku novac!
- Ja sam protiv privatizacije radara. To je smišljeno samo da bi se uzele pare koje dele država i privatni radarski kontrolori - kaže Vidosav Stojilković, penzioner iz Miluza, koji je više od 20 godina radio kao šofer i ima vozačku dozvolu za sve kategorije.
On je uveren da će privatizacija radarske kontrole narodu samo doneti troškove.
- Moja unuka je prekoračila dozvoljenu brzinu za samo jedan kilometar i stigla joj je kazna od 45 evra - kaže Stojilković i dodaje da novčana kazna i nije toliko strašna koliko to što se gube poeni zbog čega će onda mnogi morati prema već postojećim pravilima da idu ponovo u vozačku školu.
- Prema tome i vozačke škole će imati koristi od privatizacije radarske kontrole - dodaje Stojilković i zaključuje da od privatizacije radarske kontrole neće biti nikakve koristi ni za vozače, ni za bezbednost saobraćaja.
Naši zemljaci imaju različite stavove: Korupcija opasnija od brze vožnje
Milorad Petrusić iz Hanovera misli da se ne radi o jačanju bezbednosti saobraćaja, već o novcu koji svi hoće da zarade na račun vozača.
- Apsolutno sam protiv privatizacije kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, jer je to prilika za korupciju koja je za svako društvo opasnija od brze vožnje. Ako to funkcioniše u nekim zemljama Zapadne Evrope ne mora da znači da je dobro, jer ni oni nisu vakcinisani protiv korupcije. Država pre svega mora da ima stabilnu policiju i jaku vojsku, ako se sve funkcije prepuste privatnicima u toj državi niko neće biti siguran.
Nepotrebna zbrka
- Ako postoji zakon koji sve to detaljno reguliše, onda neka kontrolišu i privatne firme, ali pošto to nije slučaj, mislim da ovaj posao ne bi trebalo neko drugi da radi osim policije, kao što je uvek bilo. Na ovaj način se samo pravi nepotrebna zbrka, a sigurno neće porasti bezbednost u saobraćaju zato što će vozači biti oprezniji zbog privatnih radara. U pozadini svega je želja da neko na brz i lak način dođe do velikih para i po meni je cela ta priča sa privatnim radarima poluilegalna - kaže Goran Stojanović iz Berlina.
Za Angelinu Bjelac, studentkinju iz Kelna, privatne radar kontrole su kao i državne.
- One su tu da spreče saobraćajne nesreće. Vozačima ne bi trebalo da stvara glavobolju kome je radarska kontrola poverena, imajući u vidu da smo svi obavezni da poštujemo ograničenja. Svaki putokaz postavljen je s razlogom, kao i svaki znak za ograničenje brzine. Mislim da privatnu kontrolu treba raditi uz učešće jednog eksperta saobraćajne vlasti tako da bi procedura bila ista kao da to radi policija - kaže Angelina.
Brano Trifković iz Botropa u Nemačkoj je protiv privatnika u ovoj sferi.
- Još malo pa će i ubicama i razbojnicima suditi privatni sudovi? Mislim da država tako nešto ne bi trebalo da dozvoli. Sve ima svoj razlog pa i to kome treba poveriti radarske kontrole. Mislim da zakonodavac nije imao na umu da je radarska kontrola stvar opšteg, a ne privatnog interesa. Vreme će pokazati da je privatna kontrola apsolutna greška.
Slavica Nikolić iz Reklinghauzena ima drugačiji stav.
- Radarska kontrola je preko potrebna i to češće nego do sada. Smatram da komune treba da obavljaju tu vrstu posla. To bi rasteretilo policiju koja bi češće i masovnije trebalo da bude prisutna na drugim mestima. Što se tiče privatnika, oni bi to trebalo da rade samo pod nečijom kontrolom. Ja bih na svakih 500 metara postavila kamere, jer svako prekoračenje brzine ugrožava živote.
Vojkan Drašković iz Berlina kaže da radarske kontrole treba da radi isključivo policija.
- Ne znam na osnovu čega su te privatne firme relevantne u merenju prekoračenja brzine. To je isto kao i sa parking kontrolama. Imao sam lično ogroman problem da mi je auto navodno bio parkiran na nedozvoljenom mestu, iako sam pokušavao preko firme da dokažem da sam tog dana bio na poslu. Morao sam da platim kaznu, iako nikad nisam u toj ulici parkirao. Međutim, navodno, postoji i fotografija mog auta, zapravo registarske oznake, ali to su mogli da slikaju bilo gde.
Prilika za unosan posao
Milorad Kovačević iz Bad Mindera u Nemačkoj smatra da je ta praksa za vozače vrlo neprijatna, ali ako je država odobri moraju da je poštuju.
- Ja sam navodno prekoračio brzinu u jednoj ulici u kojoj nema nikakve kamere niti sam video bilo kakav automobil da me prati, a onda su mi rekli da me je verovatno neko snimio iz kuće. Pošto sam video da na taj način lako može da se zaradi, počeo sam da razmišljam da se i sam uključim u taj unosni posao. Međutim, treba imati u vidu da je takav način podizanja bezbednosti saobraćaja nekorektan prema čoveku i nedoličan za jednu pravnu državu.
