"Vesti" u Australiji: Penzioneri zavisni od isplata Centrelinka
Uprkos 25-godišnjem obaveznom doprinosu za superpenzijske fondove zaposlenih, neverovatan procenat od oko 80 odsto ljudi i dalje odlazi u penziju a da barem delom zavisi od socijalne naknade.
Prema rezultatima poslednjeg istraživanja, svaki peti penzioner prima starosnu penziju ili neku drugu socijalnu prinadležnost, uz (nedovoljna za život) sredstva koja poseduje u penzijskom fondu.
Takođe, skoro polovina starije australijske populacije suočena je s ogromnim zaostajanjem u trenutku kada prestane sa radom - zato što u fondu ima manje od 100.000 dolara. Do ovih alarmantnih podataka došla je finansijska kompanija MLC. Tu se kaže da 43 odsto Australijanaca od 50 do 70 godina ima manje od 100.000 da raspodeli na život koji im preostaje posle povlačenja s posla.
Sistem još sazreva
Izvršni šef Udruženja dr Martin Fehi kaže da bi po ubrzanom postupku trebalo sprovesti ideju o povećanju procenta obaveznog izdvajanja za penzijske fondove zaposlenih - za sada, plan je da se taj postotak postepeno poveća na 12 odsto u periodu do 2025.
On ističe da je pametnije da se to učini ranije nego kasnije.
- Obavezni super podigao je prihode penzionera za 40 odsto od 1992. kada je počela njegova primena - kaže on.
Super sistem još sazreva, ali bi porast doprinosa omogućio poboljšanje životnog standarda.
Finansijski stručnjaci, uprkos takvoj situaciji, smatraju da za one koji su pred penzionisanjem još nije kasno da procene svoje superfondove pre nego što konačno prestanu da rade.
O tome da će ogroman procenat njih u budućnosti bitno zavisiti od fondova Centrelinka govori i istraživanje kojim je obuhvaćeno 1.000 Australijanaca starih od 50 do 70 godina. Anketirani su oni koji na penzijskoj štednji imaju od nula do miliona dolara. Rezultat: trećina (33 odsto) njih ima tamo manje od 50.000 dolara.
Prema zvaničnim podacima, oko milion penzionisanih ima između 10.000 i 50.000 na štednji, dok 1,4 miliona ima manje i od toga.
Koliko je to malo za penzijske dane govori poređenje sa iznosom "preporučenim" za odlazak u penziju - on je neuporedivo veći: 545.000 dolara za samca penzionera da bi živeo komotno, a 640.000 za parove.
Predstavnica MLC Lara Burginjon kaže da je minus između potreba i ostvarene štednje rezultat činjenice da je obaveza o superpenzijskom fondu za radnike na snazi 25 godina.
- Reč je o generaciji koja garantovani doprinos za penzije nije dobijala tokom celog svog radnog staža, tako da se i očekivalo da će im konačni iznos biti niži - kaže ona.
Ona smatra da je za Ozije od životne važnosti da znaju gde je investirana njihova ušteda za penziju i potraže savet kako da je (investicijama) povećaju.
Analize takođe pokazuju da je većina ljudi sa skromnim ušteđevinama opredeljena da ih drži na oročenim bankovnim računima gde dobijaju niske kamate, umesto da ih ulože u penzijski fond i da novac tamo bude investiran.
Prema saopštenim analizama Udruženja superpenzijskih fondova Australije, da bi parovi u dobu od oko 65 godina danas živeli u pristojnoj penziji, potrebno im je da imaju na raspolaganju za trošenje oko 60.600 dolara godišnje, dok je samcima potrebno 43.700 dolara.
U najvećem riziku da im penzijske ušteđevine neće biti ni izdaleka dovoljne za život nalaze se ljudi koji nemaju svoje kuće, već i dalje plaćaju stanarine, a naročito ako su samci. Polovina parova koji plaćaju kiriju imaju imovinu manju od 400.000, dok kod samaca, polovina njih ima manje od 224.000.
Kako popraviti fond
Zaposleni u 20-im godinama: Proverite da li vam poslodavaca plaća superdoprinos (ako zarađujete više od 450 dolara mesečno od jednog poslodavca ili imate pravo na zajamčenu platu). Proverite izgubljene penzijske uplate i prekontrolišite da li ste osigurani kroz ovo izdvajanje.
Zaposleni u 30-im godinama: Pobrinite se da vam svi superdoprinosi idu na jedan račun - tako se štedi na dažbinama. Proverite osiguranje, kao i doprinose, posebno ako imate porodicu.
Zaposleni u 40-im godinama: Analizirajte mogućnosti za investiranje iz supera - potražite savet o rokovima koji odgovaraju vašem radnom veku, kao i rizicima i prognozama za porast vaših ušteda.
Zaposleni u 50-im godinama: Nastavite sa štednjom u superfondu, iskoristite mogućnost da i sami u njega izdvajate od svojih primanja, tako imate i poreskih olakšica.
Zaposleni u 60-im godinama: Vreme da računate koliko ćete, kad se penzionišete, imati na raspolaganju iz vlastitog penzijskog fonda.
Sva godišta: Superfond je vaš novac, pobrinite se da vam je sve uplaćeno i vodite dokumentaciju o tome.
