Po svetu rasuti, ali ognjište pamte
Rasuti su Gubinjani širom planete, bolje rečeno proterani iz svog sela, gotovo da ih ima na svakom kontinentu. Iako su u ratnom vihoru oterani s vekovnih ognjišta, ne zaboravljaju rodnu grudu, čuvaju uspomene i sećanja na pretke. U Gubinu kod Grahova su se i ovog leta na dan slave obnovljenog hrama, posvećenog Uspenju Presvete Bogorodice, skupili oni koji žive u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Srbiji...
Na dan slave je otkriven i spomenik poginulim srpskim civilima i vojnicima, koji je podignut zahvaljujući prilozima i angažovanju Gubinjana rasutih širom planete.
Stefan počasni parohijan
Kum slave ove godine bio je Radovan Pajčin sa porodicom. Slavu je uveličao i njegov rođak poznati pevač Mirko Pajčin poznatiji kao Baja Mali Knindža, koji je prisustvovao slavskom ručku. Zaslužnim parohijanima dodeljena su posebna priznanja, a izabran je i počasni parohijan. To je mladi Stefan Repajić, kome je Lazar Pajčin uručio poklon.
U porti hrama podignuto je spomen-obeležje, na kojem su ispisana imena 49 žrtava u otadžbinskom ratu od 1992. do 1995. godine.
- Ove žrtve su naša braća i sestre i zaslužili su da im odamo priznanje. Za mene i za sve ljude ovde ovo je velika stvar - naveo je Lazar Pajčin.
Ono što je najvažnije je da su brojnim prilozima Gubinjani pokazali koliko vole svoj kraj i da poštuju žrtve svih koji su dali svoje živote:
- Naša dužnost i obaveza je bila da ostavimo neki trag za buduće generacije - dodaje Nedeljko Vukovljak Baća, koji živi u Lincu u Austriji.
Bilo je prisutno više od 500 duša na ovom velikom danu za sve Srbe iz ovog dela Bosne i Hercegovine. Ne raduje činjenica što je mali broj povratnika, ali svi su uvereni da će njih biti više.
U Gubinu i osam okolnih sela danas živi tek 30-ak starih i nemoćnih. Selo oživi jedino na slavu hrama, ali važno je da iz godine u godinu ima sve više ljudi:
Tomas došao iz Minhena
Slavi u Gubinu osim naših ljudi koji žive u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj... prisustvovao je i Nemac iz Minhena, Tomas Bahman.
- Oženio je moju rođaku čija je majka iz Gubina. Bio je impresioniran samim događajem i obećao je da će doći i sledeće godine - kazao nam je Nedeljko Vukovljak Baća.
- Osećamo veliku nostalgiju i kada imamo priliku rado dolazimo u rodni kraj. Vidimo se s ljudima sa kojima smo odrasli, sa kojima smo proveli detinjstvo i ovo je odlična prilika da se sretnemo i evociramo uspomene. Treće, možda i najvažnije. Ako se ne budemo okupljali makar na slavi sve će da zamre i nestaće traga da smo uopšte bili na ovim prostorima - kaže Vojislav Dospenić, koji više od dve decenije živi u Gradiškoj, jer je svojevremeno spasavao sebe i porodicu bežeći od ustaške najezde.
Ima i onih koji bi mogli više puta godišnje da posete svoje selo, ali nemaju mogućnosti da tamo borave jer je administracija jedna od prepreka, odnosno nema volje opštinski i državnih vlasti:
- Dolazio bih svake godine dva do tri puta da imam obnovljenu kuću. Podnosimo zahteve da nam se pomogne, ali ne vredi - ističe Đorđe Radić iz Beograda.
Jedina podrška stiže im od Republike Srpske. Namera im je da vekovna ognjišta spasu od gašenja.
- Mi možda menjamo mesto boravka, ali nikad ne zaboravljamo odakle smo i uvek dolazimo - kaže paroh Livanjski Predrag Crepulja.
Malobrojni Srbi iz Gubina kažu da im život nije lak, međutim, poručuju da su istrajni u borbi da ostanu i opstanu na ovim prostorima.
