Građevinci iz Srbije u Beču: Umesto plate dobili batine?!

Rad na crno u Austriji ne samo da je ilegalan jer radnik nije osiguran i ne uživa nikakva prava, već može biti i opasan i skup, pošto je sve češća pojava da nemoralne gazde ne daju platu i potom oteraju radnike, koji su dolaskom u Austriji imali samo troškove umesto željene zarade kojom bi snabdeli svoje najbliže u domovini.

M. Karović

Opasan rad bez dozvole: Policija kontroliše

Takav slučaj, kako "Vesti" saznaju iz Ambasade Srbije u Beču i austrijske policije, samo jedan u nizu, dogodio se našim zemljacima, koji su nedavno u Beč došli iz Italije i Srbije, kako bi radili za građevinsku firmu čiji je vlasnik M. F, rodom iz Sandžaka u Srbiji (ime i prezime poznati redakciji).

- Nas 26, svi poreklom iz okoline Smedereva, nedavno smo došli u Beč na poziv jedne žene, koja je iz našeg kraja, a čiji muž ima građevinsku firmu u Austriji. Neki od nas su došli iz Italije, gde imamo validna dokumenta, a drugi iz Srbije, koji su se nadali da će im gazda napraviti papire - objasnio je prevareni Ž. I. koji nije želeo, kao ni njegove kolege sa kojima sm razgovarali da im objavimo puna imena. Ljudi su vidno uplašeni da im se ne dogodi i nešto još gore od onoga što su već doživeli.

Vredno radili

- Radili smo vredno, a bili smo smešteni u veoma lošim uslovima. Kad je došlo vreme za isplatu ne samo da nismo dobili pare, već smo "popili" i batine - kazao je on. Smederevci su radili na jednoj zgradi, koja je trebalo da se što pre završi, i na njoj su "napravili" ukupno 3.317 sati.

Prema rečima naših sagovornika, ako se uzme u obzir da je bila dogovorena plata u visini između 12 i 15 evra po satu, vlasnik građevinske firme koji ih je angažovao na crno ostao im je dužan više od 50.000 evra.

- Umesto da nam plate, usledile su batine. Mene su sačekali neki gazdini ljudi i pretukli me, oteli mi telefon preko kojeg sam se redovno kontaktirao nadzornika radova kako više ne bih mogao da ga zovem. Sa mog telefona oni su potom zvali sve moje kolege i pretili im da će ih pretući. Zbog tih pretnji mnogi su pobegli u Srbiju, iako su ostali "kratki" za zaradu, i imali samo troškove tokom boravka u "obećanom Beču" - kazao je sagovornik "Vesti", koji je pre Beča živeo 20 godina u Italiji, a odlučio se da dođe u Austriju "jer je u Italiji sve manje posla".

Gazda i dalje preti

Vlasnik građevinske firme pretio je svojim radnicima da će angažovati razne poznate kriminalce iz Srbije ako ne budu ćutali i prestali sa svojim zahtevima. Neke od njih je strahom u ucenama naterao je da nastave raditi, iako nadoknade nema.

- Još uvek dvojica od nas rade kod njega jer se plaše da će u suprotnom da ih pretuku i možda još nešto gore im učine - kazao je Ž. I.

Na tvrdnje vlasnika firme da su oni pokušali da mu ukradu vozilo, i da je zbog toga na njih poslao siledžije, radnici ukazuju da je to - izmišljena priča.

- Laže kako bi pokušao da opravda svoje bahato ponašanje. Zašto bismo oteli vozilo koje vredi jedva 1.000 evra, a dužan nam je tolike pare - kaže sagovornik "Vesti".

Prevareni radnici tvrde da ih je vlasnik firme naterao da ukradu opremu s jednog drugog gradilišta, kako bi ga koristili na zgradi na kojoj su radili i ističu da su mu to učinili jer su hteli da pomognu i verovali mu da će sve biti u redu.

- Ovo nije jedini slučaj ovakve prevare. Čuli smo za mnoge takve slučajeve, pa želimo da upozorimo naše građane da ne kreću u "avanture" kada ne poznaju poslodavce koji ih zovu. Poslodavci često koriste strah naših zemljaka zbog rada na crno, da bi mogli biti proterani, da ih ne plate nakon izvršenog rada - kažu prevareni radnici. U ovom slučaju grupa radnika poverovala je svojoj zemljakinji, koja ih je zamolila da dođu, kako bi njen suprug završio na vreme posao koji je ugovorio, ali se ispostavilo da se radilo o najobičnijoj prevari.

M. Todorović

Iz Srbije i BiH najviše u Nemačkoj 

Nemačka carina je u prvih šest meseci ove godine pokrenula 65.755 postupaka protiv radnika na crno, piše portal N24. Ovo predstavlja porast od pet procenata (odnosno 3.342 slučaja) više nego u istom periodu prethodne godine. Gotovo 1.000 procesa se vodi protiv osoba koje žive u Nemačkoj, a nemaju radnu dozvolu, ali svi ostali tuženi dolaze iz 10 zemalja: Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Albanije, Ukrajine, Vijetnama, Turske, Moldavije i Gane.
Svi ovi podaci se nalaze u poverljivom izveštaju koji je 10. avgusta pod naslovom "Finansijska kontrola rada na crnom" objavio Centar za zajedničke analize i strategije, a do koga je došao list "Velt am Zontag". Njega čine predstavnici raznih biroa, a pored pograničnih službi, učestvuje i savezna policija i Ministarstvo inostranih poslova.
"Najveći broj ilegalno zaposlenih protiv kojih je pokrenut postupak zbog nedozvoljenog rada bio je angažovan u građevinarstvu, hotelijerstvu i radu u restoranima, kao i u drugim uslužnim delatnostima", piše u dokumentu.
Frank Bukenhofer, predsednik okružne grupe za carinske poslove u okviru sindikata policije, i pored ovako velikog broja postupaka smatra da kontrole još uvek nisu dovoljno oštre:
"Brojke rastu jer je carina sprovela više kontrola, ali smatram da mora da ih bude još više", rekao je Bukenhofer.
I Tomas Libel, potpredsednik nemačkog udruženja carine i finansija se žali da "kao i ranije postoji značajnan deficit u personalu, što posebno otežava vrlo opširne istražne postupke protiv pravih mafijaških struktura koje organizuju rad na crno", rekao je on za "Velt am Zontag".