Ovo su žarišta zbog kojih će cela Amerika da proključa
Nedavno krvavo rasističko nasilje u Šarlotsvilu u Virdžiniji pokazuje da se bezbednosna situacija u SAD polako otrže kontroli.
Činjenica je da se Amerika sve više susreće sa ozbiljnim rasnim i drugim problemima, a pitanje koje se nameće je koje su to tačke u Americi koje bi u skorijoj budućnosti mogle da budu problematične iz bezbednosnog, ekonomskog, ali i političkog ugla. Za Sputnjik je to pokušao da objasni Obrad Kesić, politički analitičar i šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu.
- To što vidimo u SAD deo je globalne priče gde se Zapad nalazi u vrlo teškoj situaciji, usred duge i duboke političke, ekonomske i društvene krize. Takođe, imamo i nešto novo što se pojavilo u poslednje dve decenije - populizam koji je ojačao i doživeo veliki uspeh sa izborom Trampa za predsednika - objašnjava Kesić.
Kako kaže, veličina Amerike ne dopušta da se kaže da je situacija ista na zapadnoj i istočnoj obali, ali sličnosti postoje, pa se može izdvojiti nekoliko tačaka - indikatora, koje mogu najaviti radikalne promene u društvu, pak čak i u političkom sistemu SAD.
Čikago
Prva tačka je Čikago, kaže Obrad Kesić, u kojem je već nekoliko godina prisutan veliki broj ubistava, a koja sada predstavljaju jak udarac za lokalne vlasti u kojima su godinama dominirale demokrate. Prošle godine u Čikagu se dogodilo 751 ubistvo, a ove ta brojka već iznosi 449 ubistava.
- Ubistva se dešavaju većinom u najsiromašnijem, južnom delu grada, i pokazuju dosta značajnu podelu koju vidimo i u drugim delovima Amerike, između delova gradova gde uglavnom žive manjine i delova koji su mnogo bogatiji, gde žive belci i elita - napominje Kesić.
Jug
Druga kritična tačka je jug Amerike, gde se istovremeno vode dve "borbe".
- Prva je borba rasa ili borba "sećanje istorije", a to se odnosi na pitanje spomenika koji su ostali iz Građanskog rata i podsećaju na žrtve sa poražene strane - Juga. Danas ti spomenici postaju neki simbol rasizma, ultranacionalizma i superiornosti bele rase, odnosno tako bar na njih gledaju crnci i druge manjine - navodi Kesić.
Kalifornija
Ovo je, prema Kesićevim rečima, naredna važna tačka koju ubuduće treba pratiti u SAD.
- U poslednjih pet decenija u Kaliforniji su prisutna dva paralelna pokreta - predstavnici prvog se zalažu da se Kalifornija, kao jedna od najvećih globalnih ekonomija i zemlja koja na neki način koja ima potpuno drugačiji pogled na većinu društvenih i političkih pitanja u SAD, otcepi od ostatka Sjedinjenih Država. Istovremeno, postoji drugi pokret koji želi da se Kalifornija podeli - pokret Severa, koji želi da se otcepi od ostatka Kalifornije jer sebe vide potpuno drugačije.
Teksas
Vrlo je zanimljivo pratiti i dešavanja u Teksasu, napominje Kesić, zbog promena vezanih za demografiju, s obzirom na to da se konzervativni ljudi, čitave porodice, u velikom broju sele u Teksas.
- Oni napuštaju liberalne države poput Kalifornije ili Oregona jer ne osećaju da pripadaju društvima u tim državama, pa traže zajednice gde mogu da imaju osećaj pripadnosti i veću slobodu iznošenja sopstvenog mišljenja. Suprotna stvar se dešava sa ljudima koji se sele iz država gde pobeđuju republikanski konzervativci, gde liberali, takozvani naprednjaci i demokrati napuštaju te države i sele se za Kaliforniju i Oregon - kaže Kesić.
Vašington D. C.
Prema rečima Obrada Kesića, Vašington je grad gde političari i politička elita sve više pokazuju da nemaju realni kontakt sa ostatkom SAD, da žive u posebnom svetu, bez razumevanja za obične ljude i njihove probleme.
- Taj elitizam, koji je u suštini jedan od glavnih faktora koji je i doveo do Trampove pobede, postaje sve ozbiljniji problem. Vašington postaje sinonim za nesposobnost, za politički sistem koji ne može da rešava probleme običnih ljudi i za političare koji su više zabrinuti za svoje mesto nego za život svojih glasača. Ako taj elitizam nastavi da dominira američkom politikom, možemo očekivati da će populistički talas koji predstavlja Donald Tramp doživeti još veću i širu podršku, pogotovo u gradovima gde je velika koncentracija nezadovoljnih ljudi, radničke i bolje obrazovane srednje klase, koji ne vide Vašington kao rešenje za svoje probleme, već kao faktor koji im otežava život - zaključuje Kesić za Sputnjik.
