Evropa nemoćna protiv nove taktike islamista: Krvavi pir usamljenih vukova
Napad islamističkih terorista u Barseloni krajem prošle nedelje kada je ubijeno 14 osoba bio je početak krvavog vikenda u kome su još dva teroristička napada u Finskoj i Rusiji dovela do dve žrtve i nekoliko desetina povređenih. Svi napadi su izvedeni s primitivnim oružjem, odnosno korišćenjem vozila ili noža.
Dečaci s nožem
U Finskoj su u napadu nožem u gradu Turku ubijene dve osobe, a ranjeno ih je osam. Za napad je optužen Marokanac od 18 godina koji je ubijen, a navodno je tokom napada vikao: "Alahu akbar!"
Uputstva na internetu
Islamska država pomaže dobrovoljce za napade uputstvima. Internet je pun saveta potencijalnim teroristima koji je najbolje kamion uzeti, zašto da budu što širi, a gume visoke, kako ukrasti kamion... Navodi se da ga ne treba obijati, već čekati da vozač izađe i tada ga ukrasti.
Samo nekoliko sati kasnije, u ruskom gradu Surgutu, napadač je nožem izbo osam osoba dok ga nije likvidirala policija. Motiv incidenta još nije poznat, ali se navodi da je u pitanju takođe 18-godišnjak, stanovnik Surguta, čiji je otac povezivan sa islamistima.
Za najkrvaviji napad na okupljene ljude na La Rambli u Barseloni, eksperti kažu da je samo nastavak terorističke kampanje kojoj smo svedoci poslednjih godina u organizaciji Islamske države.
Napad kombijem predstavlja nastavak taktike terorista koji su koristili kamion u Nemačkoj ili automobil u Engleskoj. Za poslednjih godinu dana u napadima vozilima poginulo je 116 osoba.
Gradska gerila
Započelo je s Nicom. Napad kamionom na prepuno šetalište izazvao je 86 mrtvih. Ponavljalo se svakih nekoliko meseci, a onda su se u razmaku od pet dana dogodila dva napada u Londonu. Ovi napadi u poslednjih godinu dana predstavljaju veliku promenu u terorističkim metodama. Sve više se koriste mladići koji nemaju direktnih veza sa Islamskom državom, nisu prošli obuku, a u oružje pretvaraju ono što im je pri ruci.
Aleksandar Radić, vojni i antiteroristički stručnjak, kaže da ne treba da nas iznenađuje što se desila tektonska promena u pristupu terorista napadima na civile.
- Umesto čvrste organizacije poput vojne, što je ranije bilo iskustvo Evrope u Španiji, Severnoj Irskoj, sa čvrstim ćelijama, hijerarhijom, komandantom, sada imamo novi pristup. Islamska država regrutuje usamljene vukove, odnosno pojedince kojima je teško ući u trag, koji ne izazivaju sumnju. Njih samo pokreće islamska ideologija, ali nemaju iskustva i obuke - objašnjava Radić.
Nema žmurke
Mnoge građane zbunjuje činjenica da se uvek u blizini ubijenih terorista nađe njihova lična karta ili pasoš, pa se zato razvijaju teorije zavera da neke obaveštajne službe stoje iza napada, jer navodno ko bi išao u takve terorističke napade s ispravama. Radić objašnjava da je teroristima cilj da se zna da su oni počinili napad. Oni se ne kriju, oni žele da se zna za njih.
Obaveštajne službe nemoćne: Terorista svako i niko
Radić ukazuje da se terorističko planiranje svelo na korišćenje interneta i društvenih mreža, te im je samo potrebno da nađu potencijalnog izvršioca, koga onda indoktrinišu.
- Ranije smo imali formalno pristupanje Islamskoj državi, neke inicijacije, a sada toga nema. Ko god dođe u kontakt sa njima, preko društvenih mreža prvenstveno, oni ga indoktrinišu islamskom ideologijom. Ako pokaže sklonost da počini teroristički napad, oni mu daju podršku. Sve što im treba jeste da ulože u internet i propagandu, a ti dobrovoljci se onda sami organizuju, odluče koje sredstvo za napad će koristiti i počine terorističku akciju - objašnjava Radić.
Ovaj analitičar precizira standarde Islamske države: da su potencijalni teroristi što udaljeniji od njih i da nisu u međusobnoj vezi kako ih obaveštajne službe ne bi otkrile.
- Ako ne uspeju, ima drugih koji će pokušati. Zato ih je tako teško otkriti. Svetske obaveštajne službe uspele su da naprave profile naredbodavaca terorista, ali ne i počinilaca, jer je svaki od njih priča za sebe - zaključuje Radić.
Masakr bez troškova
Paradoksalno je da velike države ulažu stotine miliona, milijarde evra u bezbednost, dok teroriste to praktično ništa ne košta.
- Izračunajte koliko godišnje košta finansiranje pešadijske čete, bataljona, a tek protivterorističkih jedinica koje zahtevaju kvalitetniju opremu i veće plate. A onda izračunajte koliko košta teroristički napad. Paradoksalan je takav odnos, gde organizacija ovako labavih napada vođe Islamske države ne košta gotovo ništa - kaže Radić.
