Šta čeka Kataloniju posle napada u Barseloni?
Napad u Barseloni bi mogao značajno da utiče na političku budućnost Katalonije, piše Dojče vele.
Pitanje je šta će biti sa referendumom o nezavisnosti ovog autonomnog regiona Španije koji je planiran za 1. oktobar.
Kada je u četvrtak popodne vozač kombija uleteo u masu ljudi na najživljoj ulici u Barceloni i usmrtio najmanje 14 osoba i povredio oko 100, veoma brzo je okrivljen islamistički terorizam. Još početkom godine, Islamska država je pretila da će napasti omiljena turistička mesta u Španiji.
Tako je još istu noć ID preuzela odgovornost za ovaj napad, čije su žrtve bile pre svega turisti. nešto posle ponoći, u gradiću nekih 100 kilometara od Barselone, policija je ubila 5 osoba osumnjičenih za terorizam. Mediji pišu da je atentat bio planiran za petak ujutro.
U međuvremenu se zna da je eksplozija u sredu koja je usmrtila dve sobe i raznela jednu kuću u kraju Katalonije koji se zove Alkanar - takođe u vezi sa terorističkim napadom u Barseloni.
Katalonski predsednik Karles Pudždemon kaže da napadi koji su se dogodili u Kataloniji neće uticati i promeniti put prema nezavisnosti te španske pokrajine.
Pudždemon je za špansku radio stanicu Onda Sero kazao da je žalosno da se jučerašnji napadi u dva katalonska grada, Barseloni i Kambrilsu, koriste u političke svrhe, kao i da je bedno mešati planove katalonske vlade o nezavisnosti sa tim napadima, prenose mediji.
Vlada Katalonije je za 1. oktobar najavila referendum o nezavisnosti koji je prema španskom ustavu nezakonit. Španski premijer Marijano Rahoj je doputovao u Barselonu iz rodne severne pokrajine Galicije gde je bio na odmoru. Na konferenciji za medije pozvao je na jedinstvo Španije u borbi protiv terorizma.
On nema nikakav plan B za željenu nezavisnost Katalonije, ali može računati s tim da pitanje nezavisnosti sada nije u prvom planu - s obzirom da je atentat bio većih razmera, regionalne vlasti sada imaju drugih briga.
Katalonija je jedna od najrazvijenijih španskih pokrajina i ima 7,5 miliona stanovnika, a stranke koje zagovaraju nezavisnost imaju većinu mesta u regionalnom parlamentu.
Svima je jasno da Katalonija ima problem sa bezbednošću. Katalonske novine “El Periodiko" prošle godine su više puta upozoravale na ovaj problem. Ovaj autonomni region, baš kao i Baskija, ima svoju policiju - "Mossos d'Esquadra" ili kratko "Mosos”.
Katalonija takođe imaju sopstvenu antiterorističku jedinicu, koju teoretski kontroliše Madrid. Prema izveštajima medija, ova antiteroristička jedinica već mesecima ne sledi uputstva iz glavnog grada.
Upravo zbog toga mnogi u napadu vide pre svega sledeće: Katalonija bez Španije nije bezbedna. To je u izjavi za TV ovako formulisao portparol vladajuće PP (Partido Popular), Rafael Hernando: "Sada nam je neophodno iskustvo Španije u borbi protiv terorizma".
Ova izjava ima duplu poruku: "Ne bojte se, pomoći ćemo vam" i "Kataloniji je potrebna Španija". Međutim, to treba posmatrati i u kontekstu pokreta za nezavisnost regiona. 11. septembra se proslavlja Diada, "nacionalni praznik" Katalonije, a 1. oktobra je planiran referendum o nezavisnosti - drugi po redu.
Referendum je prema španskom Ustavu ilegalan i još pri održavanju prvog referenduma pre tri godine, bilo je hapšenja tamošnjih političara. Hernando se nada, "da će policijske jedinice raditi zajedno i da će ovu borbu kontrolisati Madrid".
