Stručnjaci upozoravaju: Ekstremno vreme i vrućine će u Evropi ubijati 150.000 ljudi godišnje
Stručnjaci upozoravaju kako bi ekstremni vremenski uslovi mogli bi da prouzrokuju čak 50 puta više smrtnih slučajeva u Evropi ako se ne zaustavi globalno zagrejavanje.
Broj smrtnih slučajeva mogao bi da naraste sa 3.000 na 152.000 godišnje, a najugroženija bi bila južna Evropa, pišu naučnici u časopisu "The Lancet Planetary Health".
U tom području godišnje zbog posledica klimatskih promena umre 11 stanovnika po jednom milionu, a predviđa se da će taj broj narasti na 700 po milionu.
Najsmrtonosniji će biti toplotni talasi, koji će biti odgovorni za 99 posto smrtnih slučajeva u budućnosti. Prema predviđanjima zasnovanim na pretpostavci da neće doći do smanjenja emisija štetnih gasova ni poboljšanja politike za smanjenje uticaja ekstremnih klimatskih uslova, broj smrtnih slučajeva povezanih s klimom u Evropi porašće s 3.000 godišnje, koliko je zabeleženo između 1981. i 2010. godine, na 152.000 godišnje između 2071. i 2100. godine.
- Klimatske promene su jedna od najvećih globalnih pretnji po ljudsko zdravlje u 21. veku i njihov štetni uticaj na društvo biće sve više povezan s katastrofama izazvanim ekstremnim vremenskim prilikama - rekao je jedan od autora studije Đovani Forcieri iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije u Italiji.
Po njegovim rečima, "ako se globalno zagrevanje hitno ne suzbije, oko 350 miliona Evropljana godišnje moglo bi biti izloženo štetnim klimatskim ekstremima do kraja ovog veka".
U studiji su analizirani učinci sedam najštetnijih vrsta katastrofa povezanih s vremenskim prilikama - toplotnog i hladnog talasa, šumskih požara, suša, rečnih i priobalnih poplava kao i olujnog nevremena u članicama EU, zatim Švajcarskoj, Norveškoj i na Islandu.
Tim je proučavao podatke o nepogodama od 1981. do 2010. kako bi procenio izloženost stanovništva, a potom ih je kombinovao s klimatskim predviđanjima i mogućim demografskim kretanjima. Istraživanje previđa i značajni rast smrtnosti zbog priobalnih poplava sa šest smrti godišnje na početku veka na 233 do kraja veka.
