U vrtić preko suda!
Malo je oblasti u kojima od strane države proklamovana porodična politika u tolikoj meri zaostaje za realnom kao kad je u pitanju broj mesta u vrtićima.
Iako je još pre četiri godine uvedeno pravilo da je svakom detetu od prvog rođendana garantovano mesto u vrtiću, svake godine stotine hiljada ostaje bez njega.
Procenat zbrinute dece je, doduše, u laganom porastu, kako pokazuju upravo objavljeni podaci Zavoda za statistiku.
Tako će ove jeseni biti u vrtićima 763.000 dece mlađih od tri godine, što je 41.300 više nego prošle godine.
Porastao je i broj obdaništa, mada gotovo neznatno, za svega 0,6 procenata i sada ih ima 55.266.
Sve to, međutim, još nije dovoljno, pa tako podaci iz studije koju je sproveo Institut nemačke ekonomije kažu da je u prošloj godini 290.000 dece ostalo bez mesta u vrtićima.
Vido Gajs, autor ove studije, kaže da je glavni razlog za to što je u godinama pre donošenja odluke o obaveznom mestu za decu višestruko pojačan trend zatvaranja obdaništa.
Red ispred obdaništa
- Komune jednostavno nisu imale dovoljno novca da ga usmere za održavanje. Sada je trend obrnut, ali stvari idu sporije i pojavljuju se novi problemi. Na primer, u gusto naseljenim gradskim zonama je sve teže pronaći prostor u kojem je moguće sagraditi nove dečje ustanove - kaže Gajs.
Rezultat je manji broj mesta, pa mnoge mlade majke ostaju kod kuće da bi čuvale decu.
- Međutim, privredi nedostaje stručna radna snaga koja je hitno potrebna - podvlači Gajs.
Kako situacija izgleda u praksi moglo je da se vidi u maju ove godine na ulicama Lajpciga, gde je jedne subote ispred obdaništa, koje je još u izgradnji, formiran red u kojem je stajalo više stotina roditelja koji su čekali da upišu dete na listu čekanja!
U ovom gradu, koji trenutno doživljava veliku ekspanziju u broju novorođenčadi, roditeljima je posebno teško da dete upišu u obdanište.
Malo tužbi
Advokat Lorena Melhert, specijalizovana za ovu oblast, kaže da roditelji u tom slučaju mogu preko suda da zahtevaju svoje pravo na garantovano mesto i tuže komune ukoliko im ga ne obezbede.
Ona je iznenađena da vrlo malo roditelja koristi pravni put.
- Poznavajući situaciju, očekivala sam mnogo više tužbi. Verujem da je razlog što se ljudi ne odlučuju na taj korak to što se stide da tuže zajednicu u kojoj žive - kaže advokatica.
Ove tužbe ne mogu da reše problem, svesna je Mlehertova, ali su bitne kako bi se društvu stavilo do znanja da je problem ogroman.
Dve godine potrage
Betina Vajl, mlada majka iz Lajpciga, rekla je za "Velt" da je "gotovo neophodno sprovesti sva znanja iz top-menadžmenta kako bi uopšte dobila šansu da dobije mesto".
Ona sama je to uradila - i posle meseci pokušavanja nije dobila mesto za dete ni u jednom od 15 obdaništa. Betina nije tužila grad Lajpcig.
- Nemamo plaćenu pravnu zaštitu, a i hoću da sama odlučim u koje obdanište će moje dete da ide, a ne da dobijem neko mesto bilo gde u gradu - rekla je ova majka.
Kada je već rešila da angažuje nekoga da joj čuva dete, jer se približavao dan kad je morala da se vrati na posao, Betina je dobila mesto za dete u jednom obdaništu, posle skoro dve godine potrage.
