Mediji bruje o ovoj Srpkinji: Kako Verica godinama Nemce vuče za nos?
Priča Verice J. (31) možda najbolje pokazuje koliko je lako da se u nemačkoj birokratskoj džungli dese prevare, samo zato što jedna služba nema pojma šta radi druga ili neka sledeća.
Skoro pune tri godine je ova majka šestoro dece, koja je trenutno trudna sa sedmim detetom, vukla za nos državne službe, jer Ured za strance, Savezna služba za migracije i izbeglice, policija, omladinske i socijalne službe nisu na vreme jedna drugoj dostavile svoje podatke.
Deportovana, pa se vratila
Prema sopstvenim navodima, Verica potiče iz Srbije i trenutno se nalazi u izbegličkom smeštaju u Šteglic-Celendorfu kao samohrana majka šestoro dece (3, 4, 6, 9, 11 i 14 godina). Međutim, po zakonu ona ne bi smela više da boravi u Berlinu, jer je 16. septembra prošle godine njena porodica deportovana u Srbiju.
Verica, međutim, već tri godine živi na račun države. U septembru 2014. se njen slučaj prvi put pojavljuje u službenim aktima, kada je sa decom smeštena u Valdšluhtpfad u Špandauu. Postupak se odugovlačio pune dve godine!
U tom periodu ona menja smeštaj na svakih pola godine, a država joj plaća, pored troškova za kiriju i higijenu, i za svako dete 80 evra džeparca, a majci 130 evra mesečno. Kada je njen zahtev za azil odbijen u septembru prošle godine, jer Srbija važi za sigurnu treću državu, grad-pokrajina Berlin je ovu porodicu već pomogao sa 14.000 evra - bez troškova za dom i za hranu.
Želi decu nazad
Sama Verica J. je preko prevodioca medijima izjavila da ne zna da se protiv nje vodi postupak za proterivanje, a azil je tražila jer je pripadnica romske manjine. Ona se žalila i na to što joj je oduzeto troje dece.
"Ali sigurna sam da će mi ih vratiti", poručila je ona.
Odlukom o deportaciji Verici je uvedena zabrana ulaska u Nemačku na godinu dana. Međutim, samo šest meseci kasnije, u martu, ona se vraća i ponovo dobija izbeglički smeštaj, piše "Berliner cajtung". Kada se prijavila socijalnoj službi da je bez stana, odmah je dobila mesto u domu, verovatno zbog trudnoće.
Napali policajce
Ono što je neverovatno jeste da je Verica drugi put navela svoje pravo ime, a niko od službi nije primetio da je ona već bila deportovana. Pošto je došla autom, na granici nije bilo posebne kontrole. Tada je od socijalnih službi dobijala 25 evra dnevno za nju i svako dete i za smeštaj (jedna soba od 20 kvadrata). Uz to je išao džeparac od više stotina evra mesečno.
Ekspresno proterivanje
Burkard Dreger, CDU političar, tražio je povodom ovih dešavanja da se proterivanje sprovede što brže, a ekspert FDP-a Marsel Lute kaže da je "neverovatno da neko protiv koga se vodi prekršajni postupak na račun zajednice još bude finansijski nagrađen umesto osuđen".
Situacija je eskalirala u maju, kada je troje dece trebalo da preuzme služba za brigu o mladima. Majka i njen najstariji sin napali su policajce, pa su legitimisani, posle čega je ustanovljeno da porodica uopšte ne bi trebalo da je u Nemačkoj, a da se protiv Verice J. vodi istražni postupak.
Portparol Krivičnog suda u Moabitu (deo Berlina) potvrdio je da je u pitanju istraga u vezi tri krađe u periodu između 2015. i 2017. godine, u jednom slučaju sa nanošenjem telesnih povreda.
Sva tri slučaja su mirovala jer optužena nije mogla da bude pronađena.
U svakom slučaju, iako je u tom trenutku bilo jasno da je Verica J. prekršila i zakon o azilu, službe je ostavljaju da živi u izbegličkom smeštaju. Troje dece je smešteno u dom u Brandenburgu, a državu to košta 150.000 evra godišnje. Saša Langenbah, portparol službe za izbeglice, nema nikakvo objašnjenje.
- O toj ženi nemamo novih informacija, a osim toga ne govorimo o pojedinačnim slučajevima.
Tri opcije
Martin Palgen, portparol senatora Berlina za unutrašnje poslove Andreasa Gajzela, vidi sledeće opcije za Vericu J.
- Ukoliko su deca obavezna da otputuju, moraju već da pakuju svoje kofere.
- Dok majka i dalje nosi starateljstvo za troje dece koji se nalaze pod zaštitom, dolazi u obzir samo zajednički povratak.
- Ukoliko se Verici oduzme starateljstvo nad decom, troje dece trebalo bi predati nadležnim službama u Srbiji.
U prvom polugođu ove godine u Berlinu je odbijeno 11. 410 zahteva za azil, od tog broja su 1.122 podnosioca vraćeni u zemlje porekla, a među njima je 69 Srba.
