Ako Tramp kaže "da", svet dobija još jednu "nuklearnu pretnju"
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da očekuje da u septembru objavi da se Iran ne pridržava nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji je potpisao sa SAD i još pet vodećih država, što bi moglo da dovede do eskalacije napetosti između dve zemlje, koje su već u lošim odnosima.
Ova izjava ponovo je probudila sećanja na period pre nego što je bivši predsednik Barak Obama sklopio dogovor sa Iranom o nuklearnom naoružanju, kada su mnogi pisali da dve sile idu ka neizbežnom sukobu.
Predsednik Donald Tramp još od početka kampanje tvrdio je da je Iran glavni finansijer terorizma koji vodi agresivnu regionalnu politiku, a sada je ponovio te tvrdnje naglašavajući da je Teheran nastavio sa raketnim programom.
Pročitajte još:
* Trampovi tvitovi "preznojavaju" Pentagon
* Raul Kasto osudio pristup SAD-a: Vi nemate pravo da pričate o ljudskim pravima!
* Dojče vele: Kongres novim sankcijama Rusiji vezuje ruke Trampu
Ništa od toga neće se promeniti sve i da SAD izađu iz dogovora, međutim moglo bi da dovede do toga da i Iran prestane da poštuje sve što je dogovoreno i nastavi sa razvojem nuklearnog oružja, piše "Aksios".
Kako se pisalo u Zapadnim medijima 2015. godine, pre nego što je dogovor potpisan, stanje se ocenjivalo kao vrlo kritično, a Teheran je bio na samo par meseci od izrade nuklearne bombe.
- Ako Kongres odbije da izglasa nuklearni dil sa Iranom, Teheran će požuriti da napravi nuklearnu bombu za dva do tri meseca. Naša jedina alternativa u tom slučaju je rat - naveo je u autorskom članku Kim Holms, bivši američki diplomata i pomoćnik državnog sekretara.
Ovakav scenario i tada kao i sada je vrlo malo verovatan, s obzirom na to da se radi o dve velike sile, koje neće dozvoliti direktan okršaj.
Ipak, natezanje odnosa i sa još aktivnim ugovorom uveliko traje, dok u sukobima u Jemenu i Siriji podržavaju različite zaraćene strane.
Iz perspektive američkih regionalnih partnera, uključujući izraelske i partnere iz arapskog sveta, jedina solucija je smena iranskog režima.
Ovakve namere zaustavljene su sporazumom koji je potpisao Barak Obama, međutim nije zaustavilo mešanje Irana u regionu, u kojem i Amerika a i njeni saveznici imaju svoje interese, piše "Atlantik" u analizi.
Pravi značaj povlačenja Amerike iz sporazuma sa Iranom zavisiće od odgovora Teherana i Evrope, piše "Aksios", jer evropske sile nisu namerene da prate korake SAD po ovom pitanju, zbog očiglednih finansijskih razloga, zbog velikog broja poslova koji se obavljaju između Irana i Evrope.
