"Čistka" u Vladi Švedske zbog afera sa Srbima
Premijer Švedske odlučio je da rekonstruiše vladu posle afere u kojoj se otkrilo da su poverljivi podaci švedskih državnih institucija dospeli u ruke Srba.
Podsetimo, opozicija u švedskoj je najavila dan ranije da će zatražiti odgovornost ministara odbrane i unutrašnjih poslova, a možda i ministarke infrastrukture, zbog skandala u vezi sa curenjem osetljivih podataka.
Ministar odbrane Peter Kultkvist i ministar unutrašnjih poslova Anders Igeman suočavaju se sa optužbama da su znali da su procureli podaci nacionalne Agencije za saobraćaj omogućili pristup stranaca privatnim podacima miliona građana, ali da nisu o tome obavestili premijera Stefana Levena, prenosi AFP.
Pod pritiskom medija je i ministarka za infrastrukturu Ana Johanson zbog uloge u skandalu, mada ona tvrdi da je za curenje podataka 2015. saznala tek kasnije.
Opozicione stranke su juče najavile da planiraju da izglasaju nepoverenje ministrima pri čemu imaju dovoljno glasova za to. Oni ne traže i ostavku Levena, koji se nalazi na čelu krhke socijaldemokratske koalicije od 2014, ali kritičari ne isključuju mogućnost njegovog odlaska sa funkcije posle jednog od najvećih procurivanja državnih informacija u Švedskoj posle više decenija.
Skandal je izbio proteklih nedelja nakon što se ispostavilo da je čitava baza podataka o švedskim vozačkim dozvolama postala dostupna informacionim tehničarima u Češkoj Republici i Srbiji, a mediji navode da je identitet obaveštajnih agenata možda ugrožen.
Švedska vojska je takođe saopštila da su informacije o njenom osoblju, vozilima i odbrambenim planovima mogle biti obuhvaćene podacima koji su procureli, mada je Agencija sa saobraćaj negirala da poseduje registar vojnih vozila i tvrdi da nema nagoveštaja da su podaci "rašireni na neprimeren način".
Švedska agencija za saobraćaj je 2015. posao održavanja baza podataka i druge IT delatnosti prepustila je kompanijama Aj-Bi-Em (IBM) u Češkoj i En-Si-Ar (NCR) u Srbiji. U martu 2016. švedska tajna služba počela je istragu koja je ustanovila da su neovlašćene osobe u Češkoj i Srbiji imale pristup poverljivim informacijama.
