Robovi na ozi-farmama: Bekpekeri na milost i nemilost
Šta se dešava na australijskim farmama gde bekpekeri pokušavaju da zarade nešto para? Koliko ih tamo posla očekuje i za koliko novca? Kakvi su uslovi za život koje im nude i jesu li devojke bezbedne?
Nastojeći da odgovore na ova i druga pitanja, reporteri ABC-televizije još jednom su duboko zaronili kako bi javnosti saopštili šokantnu istinu o mladim ljudima, posebno devojkama, ostavljenim bez zaštite, nekada u ropskim uslovima.
U dvodelnoj dokumentarnoj emisiji u okviru serije "Australijska priča", ABC donosi izjave sa lica mesta. Najpotresnija je, svakako, priča Engleskinje Rozi Ejlif, majke 20-godišnje Mije Ejlif-Čang, koja je ubijena prošlog avgusta kad je otišla na posao na selu, da bi mogla da dobije jednogodišnje produženje vize 417.
Majka je poslednjih nekoliko meseci provela po unutrašnjosti Australije, putujući i sakupljajući izjave bekpekera koji su ovde iskusili tamnu stranu delatnosti koja je ključna za poljoprivredni sektor. Iako su mnogi prošli kroz zanimljiva, pozitivna iskustva u okviru 88-dnevnog programa rada na farmama, drugi se žale na finansijsku, seksualnu i psihološku zloupotrebu.
Gospođa Ejlif, nastavnica engleskog jezika iz Derbišira (Britanija), slušala je priče o otimačini za stanarine, seksualnom napastvovanju i lažnim obećanjima o zaposlenju. Četvoro bekpekera s kojima je bila u vezi, pristalo je da priča za ABC.
Dobro i loše iskustvo
Britanka Džo-En Kuk (22) imala je pozitivno iskustvo dok je radila 88 dana na farmi u Kvinslendu. Dobijala je minimalnu platu i odradila je svojih 88 dana. Htela je da zaradi još para, pa je sa prijateljima otišla u Bauen, takođe u Kvinslendu. Tamo je doživela potpuno drugačiju priču i to na farmi koju vodi državna vlada.- Morali smo da plaćamo za smeštaj, ali nije bilo obećanog posla. Umesto toga, gazda nam je tražio da za 15 dolara na sat radimo u hostelu, ali da ta zarada ide za kiriju.
Vlasnik hostela je seksualno uznemiravao devojke.
- Dirao nas je, trljao se o nas. Kad bismo išle pod tuš, kroz staklo može delom da se vidi, a on bi dolazio jer bi, navodno, imao neku važnu poruku za nas.
Jedna od njih je Kanađanka Čelsi kojoj su ponudili posao u vinogradu u Milđuri.
- Prvi dan je bilo u redu, ali je onda farmer počeo da daje komentare kako dobro izgledam u tesnim pantalonama.
Farmer je vozio Čelsi nazad prema hostelu, da bi se jedne noći nagnuo preko sedišta prema njoj. Iskočila je iz auta, pala na leđa i farmer se popeo na nju.
- Prekrstila sam noge, pokrila se rukama. On je otkopčao pantalone i tada sam počela da ga udaram i rukama i nogama, koliko jako sam mogla. Samo pamtim kako sam vrištala da stane.
On je naglo stao, podigao se i vratio u kamionet.
- Bila sam sama u divljini, nisam imala druge nego da se popnem nazad u vozilo s njim i nadam se da će me odvesti na moje odredište. Vozili smo se u potpunoj tišini do hostela i kad je otišao, bila sam slomljena.
Čelsi je prijavila incident, međutim, policija, kaže, nije podigla prijavu jer je bilo "njena reč protiv njegove".
Trpe zbog potpisa
Liberalna senatorka Linda Rejnolds susrela se sa majkom preminule bekpekerke.
- Većina poslodavaca ponaša se ispravno - kaže senatorka. - Plaćaju dobro i potpisuju im posao obavljen tokom 88 dana. Ali ima i beskrupuloznih poslodavaca koji zlostavljaju mlade bekpekere zato što znaju da im je potreban njihov potpis.
Senatorka Rejnolds ističe da bekpekeri rade posao koji Oziji neće.
- Suština je u tome da su oni potrebniji nama nego mi njima.
Ovo nije mali broj - između četvrtine i trećine radne snage u poljoprivredi predstavljaju radnici-bekpekeri.
- Imao je ogrebotine i masnice i oko mu je bilo plavo. Policija ga je pitala: "Zašto imaš masnicu na oku?" A njegovo objašnjenje je bilo da sam, dok me vozio kući, tek tako prišla i udarila ga u lice.
Kasnije prošle godine, policija je rekla Čelsi da je druga devojka, takođe bekpeker, prijavila istog farmera za seksualni napad.
Čelsi se nada da će i drugi biti podstaknuti da govore o svojim iskustvima. Ona predlaže uvođenje centralnog registra farmi i hostela sa licencom gde bi bekpekeri znali da su bezbedni.
Jedan od onih koji su se našli na farmi u Australiji je i Đuro Vukotić koji je ovamo došao sa danskim pasošem. Mnogo je očekivao od radnog odmora.
- Moja ideja o Australiji mora da je iz vremena kad sam imao deset godina - to je nešto kao priča o Stivu Irvinu. Australijski ljudi, veoma predusretljive prirode, prijatni. I ja sam zamišljao da bi rad na farmi morao da bude iskustvo slično tome.
Đuro ističe da se nije bojao ozbiljnog rada, ali njegovi napori da nađe posla bili su ugroženi postojećim lokalnim sistemom "ja tebi, ti meni".
- Imate radna prenoćišta koja su u vezi sa farmom, dakle, niste u stanju da nađete posao na farmi, a da niste išli preko radnih hostela. To je taj lanac u koji su uvezani ovde i taj lanac je vrlo zarđao.
Briga i obaveza
Predsednik Udruženja uzgajivača voća i povrća iz Bandeberga Alen Mahoni deset godina se bori za prava bekpekera.
- Kada su na našim farmama, oni su naši. Imamo obavezu da na njih gledamo kao na nečiju decu i da se ponašamo najbolje što možemo.
Jednom prilikom, Đuro je putovao u gradić u Kvinslendu, pošto je vlasnik prenoćišta obećao da će mu pronaći posao. Pet nedelja kasnije, on je i dalje čekao posao, ali je u međuvremenu morao da plaća 200 nedeljno za krevet u sobi koju je delio s drugima i koja je bila smeštaj ispod standarda.
Radio je na farmama gde nisu imali pravo ni na pauzu da odu u toalet, gde vlasnici koriste dronove da nadgledaju radnike i gde ih farmeri verbalno vređaju. On je govorio o jednom hostelu u Šepartonu i berbi krušaka.
- Sobe su bile kao zatvorske ćelije. Ljudi su se noću smrzavali. Na berbi su nam plaćali 33 dolara za punu kantu. To je deset sati rada - ja sam zarađivao 90 dolara, a nisam spor radnik, obično sam radio brže.
Đuro je besan zbog načina na koji su njega i druge putnike tretirali na nekim farmama i u prenoćištima.
- Mi, kao bekpekeri, treba da se ujedinimo i podignemo glas da se stvari srede. I to treba da počne od vlade, jer vlada od nas traži da obavljamo taj posao u trajanju od 88 dana - ističe on.
