Pravoslavlje širi među katolicima
Na Malti već nekoliko godina postoji misionarska parohija Srpske pravoslavne crkve u koju tokom poslednje dve godine povremeno odlazi penzionisani sveštenik, protojerej stavrofor Slobodan Milunović iz Minhena. On zajedno sa sveštenicima iz Beča, najčešće sa protom Petrom Pantićem, posećuje ovu malu državu s ciljem da se uskoro tamo formira crkvena opština s odobrenjem nadležnih verskih i državnih institucija.
Na tom poslu zajedno sa našim sveštenicima radi i vladika Andrej (Ćilerdžić), episkop za Austriju, Švajcarsku, Italiju i Maltu.
Uvoze badnjake
- Malta me podseća po tome što ima pustinje, brdovitih terena i zelenila na Kaliforniju i Srbiju. Tamo je zelenilo mediteranskog bilja tokom cele godine i nigde nema hrasta, možda jedino u botaničkoj bašti. Za Božić moramo da uvozimo badnjake da bi to bilo kao u zavičaju - kroz smeh govori prota Milunović.
- Bavim se prevodilačkim poslom, socijalnim radom i pomažem našim ljudima kojima treba pomoć institucija kao što su bolnice, pravne i socijalne ustanove. Pored toga, Crkva je uvidela da mogu još dosta da radim. Vladika Andrej angažovao me je da obavljam honorarnu službu na Malti kako bih rasteretio obaveza svoje sveštenike iz Beča. S obzirom na to da imam dugogodišnje iskustvo u organizaciji novih crkvenih opština u Nemačkoj, što sam počeo da radim još pre 45 godina, prihvatio sam misiju na Malti - objašnjava prota Milunović.
Pre odlaska dobro se informisao o nekadašnjoj engleskoj koloniji.
- Malta ima oko 400.000 stanovnika i 365 katoličkih crkava. Njeni žitelji su pravi hrišćani, iskreni vernici koji redovno odlaze na bogosluženja i uvek su spremni da pomognu. Smatram da jedna crkvena opština ne može da propadne, pogotovo što tamo ima između 2.000 i 3.000 Srba - ističe sagovornik "Vesti".
Uverio se da naši ljudi imaju potrebu da bar za praznike i krsnu slavu, dođu u svoju crkvu, pomole se Bogu, zapale sveću. Na Božić i Vaskrs u crkvu u glavnom gradu La Valeta, koju koriste zajedno sa katolicima, dolazi i više od 350 Srba.
- Za Vaskrs ove godine tamo sam boravio 15 dana. Pored bogosluženja, imao sam kontakte sa pojedincima i celim porodicama, posećivao sam bolnice u kojima rade naši lekari i medicinsko osoblje, ali se i leče Srbi. Bio sam u građevinskim firmama, turističkim objektima i agencijama, hotelima i restoranima gde je zaposleno mnogo našeg naroda. Stvaram kartoteku i adresar naših ljudi, spisak svečara, porodica sa decom i jednog dana tamo će se legitimisati naša crkvena opština. Na tome se sa vladikom Andrejem uveliko radi i nadam da nećemo to dugo čekati da nadležne vlasti odobre njen rad - veruje prota Milunović.
Za Vaskrs u sedam hramova
- Maltežani su dobri ljudi, vernici katolici, patrijarhalni i poštuju porodicu. Crkva i država su u jednoj simfoniji, kao nekad što je bilo u Vizantiji. Za ovogodišnji Vaskrs, koji je i za katolike i pravoslavce bio istog dana, ulice su bile okićene crkvenim i državnim zastavama. Tamo je običaj da svaka porodica tog dana poseti sedam crkava. I ja sam sa jednom grupom naših ljudi ispoštovao tu lepu tradiciju - svedoči protojerej stavrofor Slobodan Milunović.
U tri grada na Malti najviše je i naših ljudi. To su La Valeta u kome misionarska parohija koristi jednu katoličku crkvu u centru grada, Birzabudža, velika luka za teretni morski saobraćaj u kojoj radi dosta naših ljudi i gde je drugo bogoslužbeno mesto u crkvi Sv. Georgija iz šestog veka i Sliema, u kojoj je iznajmljen dvoiposobni stan za kancelariju, adresu i konačište sveštenika. U Birzabudži je upoznao uspešnog poslovnog čoveka Rajka Marića.
- Susreti sa našim ljudima podsetili su me na doba kada su u Nemačku pristizali naši prvi gastarbajteri i snalazili se kako su znali i umeli. Na Maltu dolaze Srbi u potrazi za zaradom i boljim životom, a ima i onih koji se vraćaju odakle su došli. I ovde ljudi stalno menjaju firme u nameri da dobiju koji evro više na kraju meseca. Najveći problem naših ljudi jeste pitanje boravka. Mnogi se bore da dobiju papire i legalizuju svoj boravak. Neki to čine preko raznih agencija, koje često prevare te ljude, drugi pokušavaju udajom i ženidbom da reše pitanje statusa, nekad to funkcioniše, a ima slučajeva je to samo pro forme. Do malteškog državljanstva veoma se teško dolazi. Pomažem onim koji mi se obrate koliko mogu, savetima, preporukama i obraćanjem raznim institucijama - objašnjava misionar Milunović.
Ambasada Republike Srbije u Rimu nadležna je i za građane na Malti i jasno je da ne može da vodi brigu o svim problemima svojih državljana u ovoj zemlji. S obzirom na to da crkva na Malti postoji još od apostolskih vremena i da je Sveti Pavle posle jednog brodoloma boravio na ovom ostrvu, prota Milunović smatra da ima mnogo razloga da se u ovoj hrišćanskoj i prijateljskoj zemlji osnuje naša crkvena opština jer za to postoje svi uslovi.
Od veronauke do folklora
- Na Malti postoji Srpsko-malteško udruženje, koje vodi jedan naš lekar u velikoj bolnici i ono okuplja naše ljude i Maltežane koji su na bilo koji način vezani za Srbiju. Tu je i crkveno udruženje. Ima još nekoliko agencija, koje nisu legitimne. Zbog svega toga vrlo je važno da se ozvaniči rad crkvene opštine na Malti i da tamo stalno bude neki mlađi čovek koji će biti na usluzi našim ljudima. Ljudi pitaju kada će početi da radi crkveni hor, roditelji male dece zainteresovani su za veronauku, ljudi imaju i kulturne potrebe, zainteresovani su za naš folklor. Sve to ukazuje na potrebu stalnog boravka sveštenika koji će biti dostupan ljudima u svako doba - smatra prota.
