Bela kuća: Na čijoj strani je Srbija?
Susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa američkim potpredsednikom Majkom Pensom u ponedeljak 17. juna u SAD prilika je da se veze Beograda sa Vašingtonom učvrste, ali i da se razgovara o pitanjima koja muče administraciju SAD, pre svih - na čijoj je strani Beograd, ocenjuje "Glas Amerike".
Najavljujući prvi susret Vučića sa novom američkom administracijom i njegovu prvu posetu SAD otkad je stupio na dužnost predsednika, "Glas Amerike" se pita šta bi mogla da bude poruka novom predsedniku Srbije iz Bele kuće.
Srbija ima najmanji interes sa SAD
Luk Kofi iz fondacije "Heritidž", koja je ideološki bliska novoj administraciji SAD, kaže da bi Beloj kući savetovao da Srbiji prenese snažnu poruku da odluči da li želi da ima konstruktivnu ulogu u regionu i posveti se evroatlantskim integracijama, "ili će i dalje da flertuje sa Rusijom".
Kofi pri tom smatra da, od svih zemalja jugoistočne Evrope, Srbija verovatno ima najmanji zajednički interes sa SAD.
I Januš Bugajski iz Centra za analizu evropske politike mišljenja je da je krajnje vreme da Srbija odluči kome ce se prikloniti - Zapadu ili Rusiji.
Pročitajte još:
* Blumberg: Hrabar potez Vučića u konzervativnoj zemlji
* Ipak nije prazna priča: "Amerikanci dolazili, zainteresovani za Ponikve"
* SAD: Traže podatke o vojnoj saradnji Srbije i Rusije
* presdstavnički dom: Brine nas izbor Beograda i saradnja sa Rusima
Svi odabrali, osim Srbije
- Crna Gora je odabrala, Makedonija je odabrala, sve zemlje u regionu su odabrale da budu ili deo NATO-a ili zapadnog sveta, i odbace uticaj Rusije - kaže Bugajski, koji smatra da je Vučićeva poseta važna jer će, kako navodi, iz prve ruke saznati šta američka administracija očekuje od srpske vlade.
Šta se tačno očekuje od Srbije kada je reč o Ruskom humanitarnom centru nije jasno, ali su američki zvanicnici jasno stavili do znanja da je taj centar potencijalni problem, a kao jedno od gorućih pitanja, i to bi moglo da bude tema razgovora Vučića i Pensa, navodi "Glas Amerike".
SAD je svega svesna
- Srbija mora biti opreznija u spoljnopolitičkim odlukama. Možete imati dobre odnose s Rusijom i ako nemate humanitarni centar, i ako ne učestvujete u zajedničkim vojnim vežbama ili ne organizujete sastanak lidera Republike Srpske i ruskog predsednika Vladimira Putina na svojoj teritoriji. Srbiji se mora staviti do znanja da smo svega toga svesni - kaže Luk Kofi.
Istovremeno, Dejmon Vilson, potpredsednik Atlantskog saveta, ukazuje da je Srbija ta koja će doneti konačnu odluku o tome šta će uraditi sa ruskim centrom, i ističe da je pitanje za SAD kako da i one ostanu prisutne u Jugoistočnoj Evropi.
- Predlažem da prisustvo američkih trupa u okviru KFOR-a i "Bondstila" ne bude privremeno, već stalno, kako bi bilo jasno da Amerika kao sila ostaje tu i ubuduće - kaže Vilson.
Da se Amerika vraća u Jugoistočnu Evropu i na Balkan, kažu eksperti u Vašingtonu, pokazuju sastanak predsednika Donalda Trampa sa predstavnicima Inicijative tri mora u Poljskoj, najavljena poseta potpredsednika Majka Pensa Crnoj Gori i Vučićev dolazak u Vašington.
- Imamo mnogo posla, biće i teških pitanja između SAD i Srbije, i ovo je prilika da se od početka rešavaju kako treba. Mislim da je Bela kuća zainteresovana da sa Srbijom izgradi odnos poverenja i da u Vašingtonu postoji volja da se Zapadnom Balkanu pokaže da nije zaboravljen. Mi vidimo Vučića kao partnera - zaključuju.
"Glas Amerike" se pita da li će jedna od tema partnerskih razgovora Vučića i Pensa biti i nedostaci demokratije u Srbiji na koje, kako napominje, često ukazuju američke tink-tenk organizacije i pojedini zvaničnici.
- Poznavaoci prilika veruju da će, ako i o tome bude reči, to verovatno ostati iza zatvorenih vrata Bele kuće - zaključuje američki multimedijalni servis.
