"Vesti" u Strazburu: Reforme će platiti sirotinja
Neoliberalni kapitalizam sa ljudskim licem - ovako bi mogao da se sažme jednosatni govor francuskog premijera Eduara Filipa u kome je pred Parlamentom i Senatom izložio program svoje vlade.
U času kada, poput komunizma 70-ih godina prošlog veka, neoliberalni model pokazuje da donosi dobrobit vladajućoj manjini i osiromašuje većinu, bilo je potrebno pokazati da je moguće suprotno.
Mrvice
Eduar Filip najavio je da će već od jeseni biti povećana kupovna moć onih sa najnižim primanjima - za 250 evra godišnje, a do kraja 2018. godine biće povećana i primanja penzionera čiji će minimum biti podignut sa 800 na 900 evra mesečno. Minimalna primanja invalida biće takođe povećana i iznosiće 800 evra.
Zdravstvene usluge biće svima dostupnije : lečenje zuba, očiju i slušni aparati biće potpuno pokriveni socijalnim osiguranjem, Deo ovih troškova neće morati, kao do sada, da ide na teret osiguranika i takozvanog komplementarnog osiguranja.
Vakcinacija koktelom od 15 vakcina postaće obavezna za novorođenčad. Biće sagrađeni novi zatvori i renovirani stari kako bi se dobilo još 15.000 mesta za osuđenike.
Što se tiče poreske politike, ona će ići na smanjivanje taksi. Biće do 2020. ukinuta taksa na stanovanje. Takođe, porez na imetak biće smanjen i sveden uglavnom na porez na kuće i stanove koje građani poseduju. Takse će biti smanjene i preduzećima.
Na jesen ukida vanredno stanje
Paprene cene cigareta
Francuski premijer je takođe najavio da će poskupeti cigarete koje će koštati čak 10 evra!
Francuski premijer najavio je odlučnu borbu protiv terorizma i ukidanje vanrednog stanja od 1. novembra. Aludirajući na komentare da će vanredno stanje postati "normalno stanje", on je poručio da će demokratija sačuvati svoje principe, ali da će se nemilosrdno boriti protiv terorizma.
Eduar Filip je rekao da je francuski dug prešao dve hiljade 134 milijarde evra i da država mora da uzima nove kredite samo da bi platila kamate u iznosu od 42 milijarde evra godišnje. Zbog toga će vlada morati da uvede drastično kresanje javnih troškova, ali nije rečeno kojih. Troškovi za vojsku i naoružanje iznosiće dva odsto BDP - koliko su tražili NATO i američki predsednik Tramp.
Ne pominje ni eventualno oporezivanje finansijskih transakcija na berzama, niti praksu da najveće korporacije i banke plaćaju porez u inostranstvu odnoseći tako Francuskoj 80 milijardi evra godišnje. Ostaje tako jedino najsiromašniji sloj i socijalna politika koje čeka udar. Tako se od državnih bolnica traži da budu rentabilne kao fabrike i posvete najviše 10 minuta jednom pacijentu.
Ključne ciljeve reformi zakona o radu, koje vlada namerava da nametne bez glasanja tzv. direktivama, Filip nije detaljno izložio jer bi se videlo da će vlada jednom rukom uzeti ono što je drugom dala i da će sirotinja platiti cenu reformi, kako je to urađeno u Nemačkoj.
