Misterija oko našeg genija zaintrigirala Nemce: Da li je Tesla poznavao vanzemaljce?
Nemački "Bild" je na udarnoj internet stranici objavio priču o Nikoli Tesli i misterijama koje ga i danas, gotovo 75 godina posle smrti, još uvek prate.
"Nikola Tesla se celog života bavio prirodnim naukama, posebno bežičnim prenosom energije i prenošenjem informacija, ali je izgleda imao specijalan odnos prema postojanju vanzemaljaca. Izuzetno je neobično što je nakon smrti celu njegovu arhivu zaplenio FBI", konstatuje najtiražniji nemački dnevnik.
- Pored svih genijalnih otkrića koje nam je Tesla za života ostavio, posebno zapanjujući su njegovi crteži letećeg tanjira koji u potpunosti odgovaraju kasnijim tajanstvenim NLO - navodi Bild, tako da se mnogi ufolozi i danas pitaju da li je Tesla imao kontakt sa vanzemaljcima. Sam naučnik je jednom rekao da je njegov mozak jedna vrsta prijemnika i da u univerzumu postoji jedan izvor iz koga svi mi dobijamo znanje, snagu i inspiraciju.
- Sam nisam uspeo da doprem do tajni ovog izvora, ali znam da on postoji - rekao je Tesla jednom prilikom.
Čudna letelica
U svakom slučaju, on je 1928. godine prijavio patent za izradu okruglog letećeg objekta, zavedenog pod brojem US 11.655.144 , koji predstavlja, današnjim rečnikom prevedeno, mešavinu helikoptera i aviona. Kao pogon je trebalo da bude korišćena energija okoline, trup je od keramike otporne na veliku toplotu presvučen bakrom ili aluminijumom.
"Dalji opis patenta je tehnički toliko komplikovan da i danas izgleda kao naučna fantastika", opisuje "Bild".
Ova letelica počiva na Teslinoj osnovnoj ideji o tome da je energija svuda na zemlji i u svemiru svima i stalno dostupna, jedino je treba uhvatiti određenim tehnologijama. Iako je ovaj patent registrovan, opisana letelica nikad nije sagrađena, a i danas je obavijena velom misterije.
Koliko su se Amerikanci plašili da bi Tesline tajne mogle da padnu u ruke neprijateljima, pokazuje to što je FBI odmah posle njegove smrti zaplenio sva dokumenta. Povod za to je Teslina tvrdnja iz 1912. godine da je u stanju da sruši čitave mostove ili kuće posebno napravljenim turbinama. Osim toga, pominjao je da može da napravi oružje koje koristi tajanstvene smrtonosne zrake.
Hvatao signale iz svemira
"Iako se mnogo toga kasnije ispostavilo kao utopija, na primer antigravitacioni uređaji i štitovi koji vas brane od visokih energija, sva ova otkrića su trajno unapredila tehnološki razvoj", priznaje nemački list. Napominje se da je Tesla još pre Rendgena otkrio rendgenske zrake, ali i da je prvi napravio prototip mikrotalasne rerne.
Rođen u oluji
Priča u "Bildu" počinje Teslinim rođenjem, praćenim žestokom olujom koja je uplašila babicu, ali je Teslina majka navodno to videla kao znak da će njen sin postati nešto izuzetno. "I zaista, zapanjujuće je da je dete rođeno usred munja i gromova zaista čitav svoj život radilo sa munjama i visokim električnim nabojima", piše nemački list.
Kao posebnu ironiju, "Bild" navodi to što je 2006. godine beogradski aerodrom dobio ime "Nikola Tesla", jer je poznato da je Tesla, baš u vreme početaka razvoja aviona sa krilima, preferirao koncept letelice slične letećem tanjiru. Oko toga da li je ideju za nju dobio direktno od vanzemaljaca i danas se lome koplja, a Tim R. Švarc u svojoj knjizi "Izgubljeni spisi Nikole Tesle" navodi da je naučnik u privatnim aktima tvrdio da je opsednut time da uhvati signale iz svemira, jer je bio ubeđen u to da život postoji i izvan naše planete. On je kao centar tajanstvenih signala koje je dobijao pretpostavljao Mars, ali do današnjeg dana ova misterija nije rasvetljena, zaključuje list.
U tekstu se još kaže da je Tesla bio "tipično dete tadašnje Austro-Ugarske monarhije": rođen u Smiljanu, koje je danas u Hrvatskoj, da mu je otac bio pravoslavni sveštenik, koji je za svog sina želeo najbolje moguće obrazovanje.
Edison ga prevario
Tesla je studirao u Gracu i Pragu, a pre odlaska u Ameriku kratko vreme radio je u Budimpešti, gde je započeo rad na motorima sa naizmeničnom strujom. Zatim je preko Pariza 1884. godine otišao u Ameriku gde je počeo da radi za Edisonovu kompaniju. "Tu je napravio prvi patent za naizmeničnu struju - a Edison ga je odmah prevario za obećanu premiju od 50.000 dolara", piše "Bild" i dodaje da je to bio razlog što je Tesla dao otkaz i osnovao sopstvenu firmu. Potom su se patenti ređali jedan za drugim, a 1891. godine Tesla je postao američki državljanin.
