Zašto vlada nestašica vakcina za decu u Evropi (4): Vakcine ponestaju i Nemačkoj
Lekari u Lajpcigu i okolnim gradovima suočili su se ovog proleća sa problemom za koji mnogi ne bi verovali da je moguć u Nemačkoj: Lokalne zdravstvene vlasti pozvonile su na uzbunu, jer je gotovo čitava zaliha dečjih vakcina protiv besnila, tetanusa, difterije, velikog kašlja, dečje paralize i hepatitisa B - bila na izmaku.
Pokrajinsko ministarstvo zdravlja izdalo je saopštenje da je za nestašicu kriva povećana svetska potrošnja, tako da instituti jednostavno ne stižu da naprave dovoljne količine. Situaciju dodatno otežava činjenica da proizvodnja hemikalija za neke polio-vakcine traje i do dve godine.
Profesor Klaus Cihutek, predsednik "Paul-Erlih" instituta (PEI), glavnog nemačkog proizvođača i distributera vakcina, apelovao je na lekare da redovno posećuju internet stranicu kako bi se informisali o stanju zaliha i dobili preporuke kako da postupaju u konkretnim slučajevima.
Institut ubrzano radi na proizvodnji, pa je profesor Cihutek za leto najavio poboljšanje snabdevanja, pre svega glavnih šest vakcina namenjenih deci.
Nemci ne bi bili Nemci kada ne bi u svakoj stvari pronašli sistem i rešenje za problem. Nadležne vlasti su u međuvremenu uvele obavezu proizvođačima da unapred najave uska grla u proizvodnji, kako bi lekari mogli da se snabdeju na vreme. Na internet stranici PEI objavljuju se konkretni podaci o nestašicama - ime proizvođača, leka, datum objavljivanja upozorenja, kontakt telefon za informacije o mogućim alternativama i kada se očekuje normalizacija snabdevanja. Trenutno je na listi šest vakcina.
Koncernima se ne isplati
Mnogi farmaceutski koncerni ne žele da ulaze u "biznis" sa vakcinama, tako da je u svetskim okvirima broj proizvođača sve manji, iako su potrebe sve veće zbog povećanja stanovništva na zemlji. Trenutno u celoj Evropi i Americi samo četiri koncerna proizvode i vakcine: GSK, Sanofi, Ficer i Merk, kojima pripada preko 95 procenata svetske proizvodnje. Novartis je obustavio proizvodnju vakcina 2015. godine zbog visokih kriterijuma u vezi bezbednosti i rezistentnosti vakcina - koje su zapravo izuzetno osetljivi mikroorganizmi - a za proizvođača su bili preskupi u poređenju s drugim lekovima, dakle - neisplativi.
U Nemačkoj su nestašice - kada pojedine vakcine nedeljama, pa i mesecima ne mogu da se nađu u ordinacijama - ipak češće nego ranije, a termini "rasprodato", "nema na zalihama" i "trenutno ne može da se poruči", manje-više poznati iz prodavnica, čuju se i u ordinacijama.
Razlog je što je proizvodnja ovih hemikalija izuzetno komplikovana, dugotrajna i podleže ekstremno visokim standardima. Stoga se relativno često dešava da neka "tura" ne prođe oštre kriterijume kontrole kvaliteta, pa mora da se uništi čitava količina koja se dobija mesecima, nekada i po 100.000 pakovanja, objašnjava Suzane Štoker iz PEI instituta. Ovakve situacije zatim dovode do problema na tržištu.
Zašto vlada nestašica vakcina za decu u Evropi:
(1): Profit važniji od zdravlja
Alternativna rešenja često nisu moguća, jer je povećanje proizvodnje po potrebi zbog komplikovanih procesa praktično nemoguće. "Ako proizvodnju nekog običnog leka uporedimo sa proizvodnjom automobila, proizvodnja nove biološke vakcine koja deluje direktno na imuni sistem u telu jednaka je proizvodnji najvećeg svetskog komercijalnog aviona erbas A 380. Proizvodnja kombinovane vakcine protiv više bolesti je, na ovom nivou poređenja, u tom slučaju jednaka pravljenju spejs šatla, kaže Štoker.
