Političari pred izbore zaobilaze neugodne teme: Penzije kao minsko polje
Uoči saveznih izbora u Nemačkoj u septembru uveliko se zaobilaze teme koje bi mogle da naljute penzionere, pa su tako vodeće partije CDU i SPD odbile da govore o podizanju starosne granice za odlazak u penziju.
Strategija ne čudi budući da je 20 odsto Evropljana starije od 65 godina, a u Nemačkoj ih ima 21 odsto, analizira za portal Dojče virtšaftsnahrihten ugledni evropski privredni novinar Ronald Barazon.
Ako se uzme broj aktuelnih penzionera i onih koji to uskoro treba da postanu, dolazi se do toga da je čak 40 odsto stanovništva živo zainteresovano za tu temu. A ako se od ukupnog broja Nemaca izuzme deo populacije koja je mlađa od 15 godina, taj procenat se penje na skoro 47 odsto!
Skromne, a balast privredi
Iako za celokupnu privredu penzije sve više postaju pretežak balast, one su u suštini skromne, smatra ovaj austrijski analitičar. U Nemačkoj je prosečna penzija zaključno sa 1. julom prošle godine za muškarce iznosila 1.066,47 evra, za žene 676,13, a u zajedničkom proseku dakle 846,47 evra mesečno ili 10.157,64 evra na godišnjem nivou. Uz to dolazi još oko 2.000 evra za zdravstvenu zaštitu i negu, dakle, ukupno 12.000 evra.
Prevedeno na EU prostor, to znači da 68 miliona Evropljana starijih od 65 godina koštaju privredu bar 816 milijardi evra. Kategorija od 60 do 65 godina čini 10 odsto stanovništva (ili 34 miliona ljudi), a među njima je radno aktivnih veoma malo jer evropska granica za odlazak u penziju iznosi u proseku 60 godina.
Uspešna reforma 2000.
U odnosu na ostale zemlje evrozone, Nemačka prolazi daleko bolje, što se pokazuje i po tome što je nezaposlenost ispod četiri odsto u odnosu na devet procenata kod njih. Zapaženo je naročito aktivno više od polovine onih koji su starosnoj grupi od 60 do 65 godina. U Nemačkoj se pokazalo da su reforme 2000. godine omogućile značajan napredak. Otvorene su mogućnosti kroz modernu tehniku za stvaranje brojnih novih radnih mesta.
- Dok su u Evropi firme istrajavale na tradicionalnoj proizvodnji i gde su mnogi zaposleni pobegli u penziju suočeni s novim izazovima, budućnost se odigravala negde drugde - zaključuje Barazon.
Bez opasnosti da se pretera, kaže Barazon, može se smatrati da u svakom slučaju 17 miliona ljudi, dakle svaka druga osoba stara od 60 do 65 godina nije zaposlena, ali zato dobija penziju.
Suma potrebna za taj deo penzija je 204 milijarde evra, što je više nego državni deficit svih evrozemalja koji je 160 milijardi evra! Ako bi te osobe i dalje bile u radnom odnosu, nacionalne privrede bi uštedele 204 milijarde evra, a zaposleni bi proizveli dodatnih 200 milijardi - ukupno, dakle, 400 milijardi evra. To znači da bi se samo većom uposlenošću ljudi od 60 do 65 godina otklonile sve trenutne finansijske napetosti u evrozoni, tvrdi Barazon.
Sirotinja sa 1.000 evra
Međutim, on postavlja pitanje: zašto bi se to radilo kad danas mnogo mlađi ljudi imaju probleme sa zapošljavanjem Površnim posmatranjem tržišta rada može se doći do tog zaključka, ali se pri tom mešaju uzroci i posledice, objašnjava dalje ovaj ekspert.
Nekada je 60 godina bila prekretnica iz aktivnog u penzionerski život, ali tada je životni vek u proseku iznosio 70 godina. Takođe, prosečna penzija od 1.000 evra u Evropi danas znači siromaštvo u starosti jer ušteđevine često ne pokrivaju manjak i seniori se suočavaju s činjenicom da je "novac nestao, a da su oni još živi".
