Najluđa ideja "sultana" Erdogana: Seče Rusiju tamo gde je najtanja
Pre dva meseca u Turskoj je održan referendum o promeni Ustava kojim je ukinuto mesto premijera, a predsednik je dobio još veće ingerencije. Jedno od obećanja novog "sultana" Redžepa Tajipa Erdogana je bilo intenziviranje rada na izgradnji Istanbulskog kanala.
Još je turski sultan Sulejman Veličanstveni (1520-1566) razmišljao o izgradnji kanala paralelnog Bosforu i Dardanelima. Ta ideja se prvi put čula iz usta aktuelnog predsednika za vreme predizborne kampanje 2011. godine. On je tada obećao da će realizovati nekoliko grandioznih infrastrukturnih projekata od kojih je najambiciozniji izgradnja novog kanala koji će povezivati Crno i Mramorno more kako bi se rasteretio Bosfor i omogućio prolaz brodovima velike tonaže. Taj projekat je odmah nazvan "ludim" zbog cene (minimum 50 milijardi dolara) i složnosti reljefa. Jedno vreme taj projekat nije bio u žiži javnosti, ali Erdogan ga je "oživeo" - postao je deo njegovog velikog programa.
Pročitajte još:
* "Zapad naterao Erdogana da se pomiri sa Rusijom"
* Putin uslovio Erdogana: Ako hoćeš S-400, odrekni se "Velike Albanije"!
Erdogan "oživeo" ideju Sulejmana Veličanstvenog
Izrada tehničko-ekonomske izvodljivost projekta kanala završena je još u decembru 2015. godine, a 2016. godine Parlament je usvojio zakon o dodeli zemlje za njegovu izgradnju. Čak su prošle godine Turska i Panama potpisale sporazum o saradnji radi razmene iskustva u upravljanju i izgradnji kanala.
Izvesno je da će Istanbulski kanal biti širok 500 i dubok 30 metara, dok će mu dužina biti između 45 i 50 kilometara. Dnevno će njime prolaziti od 150 do 160 brodova. U ovom trenutku "Suecmaks", najveći brod koji prolazi kroz Bosfor i Dardanele, može da preveze milion barela nafte. U slučaju izgradnje alternativnog kanala maksimalna širina broda može se povećati do tankera klase VLCC, koji je dva puta veći od "Suecmaksa".
Mnogi stručnjaci sumnjaju u isplativost tog projekta. Treba reći da nije samo u pitanju kopanje kanala, već i izgradnja 6 mostova i tri veštačka ostrva na izlazu iz Mramornog mora u Crno more.
- Plovidba Bosforom će biti prekinuta. Ljudi će početi da se bave vodenim sportovima, biće izgrađen sistem gradskog saobraćaja i Istanbul će se vratiti svojim starim danima - izjavio je Erdogan 2012. godine.
Šta se krije iza izgradnje kanala?
Postoji sumnja da turski predsednik ne gleda samo finansijski interes. Vrlo moguće je da Ankara želi da povrati punu kontrolu nad pomorskim saobraćajem iz Crnog mora u Egejsko more.
Plovidba Bosforom je regulisana konvencijom Montre iz 1936. godine. Značaj te konvencije zasniva se na tome da Turska ne sme na svoju ruku da zatvori crnomorske moreuze sve dok ne stupi u rat sa određenom zemljom, čiji brodovi žele tuda da prođu. Što se tiče komercijalnih brodova, oni uživaju potpunu slobodu prolaza i plovidbe kroz moreuze u bilo koje doba dana "pod svakom zastavom i sa svakom vrstom tereta". Konvencija daje pravo Turskoj da naplati taksu svakom brodu koji prolazi kroz moreuze radi pokrivanja troškova sanitarne kontrole, navigacione zaštite i za izdržavanje spasilačke službe. Kako će biti sa novim kanalom, tek ćemo videti.
Kada je aktuelna konvencija usvajana Turska je bila na kolenima i SSSR je diktirao uslove sporazuma. On je uvek bio kost u grlu Ankari i s vremena na vreme se pokretalo pitanje njegove revizije, ali bezuspešno.
Politički eksperti tvrde da je nezadovoljstvo Turske povezano sa ograničavanjem boravka vojnih brodova necrnomorskih država u Crnom moru na 21 dan. To navodno ograničava mogućnosti Ankare da koristi flotu svojih partnera iz NATO-a prilikom realizacije zajedničkih geopolitičkih interesa u regionu. Poslednjih decenija sve češće u Crno more zalaze veliki ratni brodovi, pre svih američki, što je protiv međunarodnih normi. Izgradnja novog kanala će omogućiti Turskoj i njenim saveznicama da izbegnu poštovanje konvencije Montre.
Ruska borba za Bosfor i Dardanele
Rusija se čitav XIX i XX vek borila za slobodan prolaz kroz Bosfor i Dardanele ka toplim morima i za nju je to pitanje od životnog značaja. Postoji mišljenje da je taj projekat realna pretnja njenim geopolitičkim interesima, jer je ona najveći isporučilac nafte kroz te moreuze i ako njeni tankeri ne budu prolazili dosadašnjim putem, moraće da idu kroz Istanbulski kanal za koji će plaćati prolaz.
Naravno, plovidba Bosforom je slobodna, ali ko zna. Uvek može da se napravi neka situacija, u kojoj se mora tražiti alternativa, gužva u morskom saobraćaju, zagađenost, itd. Osim toga, u Crnom moru se nalazi baza ruske Crnomorske flote. Zatvaranjem Bosfora ona bi se našla u ćorsokaku i bila bi potpuno blokirana. Danas, na primer, kroz Bosfor prolaze ruski brodovi na putu prema Siriji.
Pitanje statusa novog kanala će morati da bude rešeno pre njegovog otvaranja, najranije 2025. godine, a to pitanje sigurno nije među poslednjim prioritetima ruskog rukovodstva.
