Makron će zbrisati i levicu i desnicu?
Pošto je pre mesec dana postao novi francuski predsednik, Emanuel Makron sada ima novi cilj - da njegova stranka Republika u pokretu osvoji većinu mesta na parlamentarnim izborima u nedelju.
To bi mu omogućilo da sprovede brojne socijalne i ekonomske reforme zbog kojih će Francuzi, u svakom slučaju, masovno izaći na ulice - možda i pre jeseni.
Dobija trećinu glasova
Bitka za opstanak
Sva je prilika da Republika u pokretu neće morati da traži savezništvo ni sa levicom, ni sa desnicom kojoj iz dana u dan, bar prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, podrška opada u korist Makronove stranke centra. Pad popularnosti klasičnih partija desnog centra - Republikanaca i Socijalista - takav je da se mnogi pitaju da li će one uopšte nastaviti da postoje.
Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Makronova centristička stranka Republika u pokretu dobiti većinu poslaničkih mesta. Pokazatelji o biračkim namerama govore da će 31 odsto birača glasati za ovu predsednikovu stranku, a 19 odsto za kandidate desnog centra - Republikance. Sledi krajnje desni Nacionalni front sa 18 odsto i krajnje leva Nepokorena Francuska sa oko 12 odsto.
Makron sada računa da će uz jaku većinu u Parlamentu lakše moći da progura novi zakon o radu čiji je cilj sužavanje manevarskog prostora sindikata u odnosu na poslodavce. Praksa sklapanja kolektivnog ugovora na nivou cele privredne grane biće ukinuta, a kolektivni ugovor biće sklapan u svakom preduzeću posebno, posle pregovora između sindikata i poslodavca. Na inicijativu jednih ili drugih, o kolektivnom ugovoru moći će da se glasa na referendumu unutar preduzeća.
Gazde rade šta hoće
S obzirom da je više onih koji traže posao nego slobodnih radnih mesta - jasno je da su i radnici i sindikati u ovom scenariju oslabljeni i da će poslodavci moći da diktiraju uslove o dužini radnog vremena, o nadoknadama za otpuštanje s posla bez krivice radnika, o pravu na slobodne dane i svemu drugom.
Makronove reforme najavila je već politika koju je vodio kao ministar ekonomije u socijalističkoj vladi 2014. godine. Tada je ukinut zakon po kome firma koja otpušta radnike jer zatvara svoja preduzeća ili svoje filijale ima obavezu da učestvuje u finansiranju socijalnog programa za one koji su otpušteni. Šta to znači, govori aktuelni primer: čuveni prodajni lanac jeftine odeće Tati otpušta na stotine radnika, ali majka firma, iako ima odličan bilans, neće morati da plati nijedan evro kako bi se otpuštenim radnicima olakšao život i gubitak posla. Sve ide na leđa države koja opet mora da štedi.
