Fenomen "Karoši" ubija mlade Japance na poslu
Zaposleni u Japanu imaju najviše radnih sati u svetu, a neki mladi Japanci bukvalno rade dok ne umru, zbog čega se apeluje na vladu ove države da nešto preduzme.
Mičijo Nišigaki bila je ponosna majka kada je njen sin jedinac dobio posao u velikoj japanskoj telekomunikacionoj kompaniji, čim je završio studije. Voleo je kompjutere, i činilo mu se da je ponuda bila sjajna na tako jakom tržištu poslova kakvo vlada u Japanu. Sve dok dve godine kasnije nije morao da prespava dedinu sahranu zbog umora.
- Govorio mi je da je zauzet ali da je sve u redu. Ali, kada je došao na sahranu mog oca, nije mogao da ustane iz kreveta. Rekao mi je: Pusti me samo malo da odspavam, ne mogu da ustanem - priča Mičijo.
Kasnije je saznala od njegovih kolega da je često radio prekovremeno.
- Obično je radio sve do poslednjeg voza, ali ako bi propustio polazak, spavao bi na radnom stolu. U najgorem slučaju radio je preko noći, sve do 22 sata narednog dana - 37 sati ukupno - ispričala je njegova majka.
Dve godine kasnije Naoja je preminuo u 27. godini, predozirajući se lekovima, a nakon njegove smrti u Japanu je zvanično usvojena reč "Karoši", što znači smrt od prekovremenog rada.
Japanci rade do 100 prekovremenih sati mesečno
U kulturi Japana ustaljen je običaj prekovremenog rada, i ovo nije nov fenomen. Prvi put je zabeležen 1960-ih godina, ali je nedavno zabeležen porast broja "Karošija".
Na Božić 2015. godine, Matcuri Takahaši (24), zaposlena u japanskoj agenciji za marketing "Dencu", izvršila je samoubistvo skokom sa zgrade. Nakon nemilog događaja saznalo se da je poslednjeg meseca jedva spavala jer je radila 100 prekovremenih sati.
Ovoliki prekovremeni rad nije neuobičajen, posebno za novozaposlene u kompanijama.
- Tužno je jer mladi radnici misle da nemaju drugog izbora. Ako nećeš da daš otkaz moraš da radiš i do 100 sati prekovremeno, a ako daš otkaz, ne možeš da preživiš. Nesigurnost radnog mesta je sve učinila gorom - kaže Makoto Ivakaši, zaposlen u organizaciji "Pose" koja pruža pomoć mladim radnicima.
Kultura prekovremenog rada
Zvanična statistika beleži na stotine slučajeva smrt od prekovremenog rada, bilo da se radi o srčanim udarima, gušenjima ili samoubistvima, ali pojedine organizacije tvrde da su cifre daleko veće.
Gotovo četvrtina japanskih kompanija tera svoje zaposlene da rade i više od 80 prekovremenih sati mesečno, često neplaćeno, piše BBC, dok 12 odsto zaposlenih radi i više od 100 sati.
Zbog toga je japanska vlada pod pojačanim pritiskom da reaguje, ali je teško razbiti decenijama staru radnu kulturu koja je usađena, gde je sramota otići sa posla pre kolega ili šefa.
Ranije ove godine Vlada je zato predstavila sistem "premijum petka", podstičući preduzeća da puste zaposlene ranije, oko 15 sati, svakog poslednjeg petka u mesecu, a takođe podstiču radnike da češće uzimaju odmore, koji imaju pravo na 20 slobodnih dana godišnje. Međutim, oko 35 odsto njih ne uzima ni jedan.
Teraju ih kući gašenjem svetla u kancelarijama
Lokalna vlast okruga Tošima, distrikta u predgrađu Tokija, uveli su meru gašenja svetla u kancelarijama u 19 časova, kako bi naterali ljude da idu kući.
- Želeli smo da uradimo nešto uočljivo. Ne radi se samo o skraćivanju radnih sati, već smo želeli da ljudi budu produktivniji i efikasniji, tako da svako može da uživa u slobodnom vremenu. Želeli smo da potpuno promenimo radno okruženje - rekao je manadžer okruga Hitoši Ueno.
Primedba koju je izneo zapravo ima smisla jer Japan od svih G7 zemalja ima najmanju produktvinost među razvijenim ekonomijama po utrošenom vremenu, iako ima najviše radnih sati.
Međutim kompanije tvrde da ove mere ne rešavaju suštinu problema - da mladi radnici umiru jer rade sa mnogo energije predugo. Kao jedino rešenje zato predlažu da se stavi zakonska granica na prekovremeni rad.
Ranije ove godine vlada je predložila ograničavanje prekovremenog rada na 60 sati mesečno, ali da bi firme mogle da to produže tokom "perioda gužve".