Putin i Makron tope predizborni led
Ruski predsednik Vladimir Putin posetiće 29. maja Pariz. Sve do ponedeljka o toj iznenadnoj poseti nije bilo ni reči, a onda su je odjednom potvrdili i Jelisejski dvorac i Kremlj.
Postoji povod - šefovi država zajedno će u Versaju otvoriti izložbu kojom se obeležava 300 godina francusko-ruskih diplomatskih veza, ali i razlog - Putinu je poziv uputio novoizabrani predsednik Francuske Emanuel Makron. Taj susret će, u svakom slučaju, biti prilika da se dva lidera lično upoznaju i razgovaraju o nizu pitanja, uključujući i ona sporna.
Inače, izložbu je pripremio ruski državni muzej "Ermitaž“ u Velikom Trijanonu dvorca Versaj povodom 300. godišnjice od posete Petra Prvog Francuskoj. To je bila prva poseta ruskog monarha, koji je postavio stabilne temelje u odnosima dve zemlje.
Kako je saopštio Kremlj, tokom sastanka na najvišem nivou biće razgovora o stanju i perspektivama razvoja rusko-francuskih odnosa u političkoj, trgovinsko-ekonomskoj i kulturno-humanitarnoj sferi.
Takođe, lideri će razmeniti mišljenja o aktuelnim međunarodnim i regionalnih pitanjima, pre svega o koordinaciji napora u borbi protiv terorizma i regulisanju krize u Siriji i Ukrajini.
Za vreme predizbornih debati Makron je politiku Moskve nazivao opasnom i isticao je da neće ići na zbližavanje sa Kremljom. Međutim, u Kremlju često ponavljaju da ne bi trebalo uzimati ozbiljno izjave koje se daju za vreme predizborne kampanje, već da je važno šta političar govori i kakve mere preduzima posle izbora.
Najnovija istraživanja pokazuju da svaki peti Rus očekuje poboljšanje odnosa sa Francuskom nakon izbora Makrona na mesto predsednika, a takođe više od polovine Rusa se odnosi pozitivno prema njegovoj pobedi na izborima.
Sa druge strane, 40 odsto ispitanika u Rusiji smatra da nikakvih promena u bilateralnim odnosima neće biti, bez obzira na to ko je u Francuskoj došao na vlast.
Otopiti led
Analitičari ocenjuju da će susret Putina i Makrona "otopiti led“ između dve zemlje i označiti početak bilateralnih odnosa koji će biti zasnovani na poverenju.
- Taj susret pruža priliku da se razmotre ne samo gorući problemi, kao što su Sirija i Ukrajina, već da se razgovora i o rusko-francuskim odnosima, uključujući i ekonomske, koji prolaze kroz ne tako dobra vremena. Ali, sa druge strane, trebalo bi imati u vidu da francuski biznis nije otišao iz Rusije, uprkos sankcijama i ne baš najboljim odnosima. U Rusiji i dalje posluje oko 500 francuskih firmi, uključujući i naftnu kompaniju ’Total‘, koja radi na velikom projektu ’Jamal SPG‘. Osim toga, susret će pomoći da se otopi led, koji je stvoren za vreme predsedničke kampanje u Francuskoj. Kad to kažem, imam u vidu izjave iz Makronovog štaba o tome da se u Rusiji o kampanji ne izveštava objektivno i da Rusija ima ’antimakronovski pravac‘. Ova Putinova poseta mogla bi da otkloni takve sumnje i kritike - kaže za "Sputnjik" Sergej Fjedorov, vodeći naučni saradnik Instituta za Evropu Ruske akademije nauka.
Analitičar ističe da bi Putin i Makron mogli da nađu zajednički jezik i kada je reč o borbi protiv međunarodnog terorizma, jer im se interesi po tom pitanju poklapaju.
- Ne treba očekivati neki veliki napredak i rešavanje konkretnih problema na prvom sastanku dva predsednika. Najvažnije je da se oni lično upoznaju. Po svemu sudeći, Makron je odlučniji od svog prethodnika kada je reč o borbi protiv terorizma. Nije bez razloga on prvo posetio Mali, gde se sastao sa vojnicima koji se bore protiv terorista. Mislim da Putin i Makron mogu da nađu zajednički jezik, jer se naši interesi poklapaju. Mogu li oni u budućnosti da dovedu naše odnose na visoki nivo poverenja? Moguće je, jer smo kroz istoriju imali više perioda kada smo se slagali i imali dobre odnose, nego perioda nesuglasica i međusobnog nepoverenja - zaključio je Fjedorov.
General Dominik Trankan, bivši šef vojne misije Francuske u UN i bivši Makronov savetnik za pitanja odbrane tokom predizborne kampanje, u izjavi za Sputnjik ocenjuje da su Rusija i Francuska krenule putem dijaloga, što je dobar signal.
- Predsednik Makron je našao prave reči da izrazi poziciju Francuske. On je rekao da se mi nalazimo između Moskve i Vašingtona. To je stara tradicija koja proističe još iz vremena Šarla de Gola, koju je potom nasledio i predsednik Miteran. Mi smo stvarno između Moskve i Vašingtona, a Rusija je evropska zemlja sa kojom treba da vodimo dijalog. Istakao bih, uzgred, da je predsednik Putin 18. maja telefonirao Makronu i ja smatram da je to bio dobar potez, ispravan korak, jer mi moramo da vodimo dijalog, mi moramo da radimo zajedno, mi imamo zajedničke interese i zajedničke probleme, koje bi trebalo rešiti - smatra general.
Podsećanja radi, Putin je imao prvi telefonski razgovor sa novim francuskim predsednikom 18. maja, četiri dana nakon što je Makron stupio na dužnost i zamenio na tom mestu Fransoa Olanda.
Telefonski razgovor
Lideri su razgovarali o odnosima dve zemlje i dogovorili su se da zajedno rade na aktuelnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, uključujući i borbu protiv terorizma.
Ruski lider je čestitao predsedniku Francuske stupanje na dužnost i formiranje nove Vlade, a takođe je izražena i obostrana spremnost za razvoj tradicionalnih prijateljskih rusko-francuskih odnosa u svim sferama.
Tokom razgovora je naglašena važnost dalje saradnje u okviru „Normandijske četvorke“, koja se bavi rešavanje krize u Ukrajini.
Međutim, ima i onih analitičara koji nisu u potpunosti sigurni da će predsednici uspeti da izglade odnose, jer, kako kažu, "Makron je zagonetka, enigma“, pa bi prognoze radije prepustili vremenu.
