Tramp tone u svom Votergejtu

Predsednik Donald Tramp otpustio je Džemsa Komija, direktora FBI, i to dok je Komi istraživao navodne veze Trampovog izbornog štaba, ali i samog Donalda Trampa sa Moskvom! Komi se bavio navodnim pokušajima Rusije da utiče na američku izbornu kampanju sa ciljem da prokrči Donaldu Trampu put do Bele kuće, tačnije da naškodi njegovoj političkoj protivnici Hilari Klinton.

Reuters

Nevolje u ovalnom kabinetu: Sumnjivi Trampovi saradnici

Trampova administracija mesecima negira optužbe da je tokom kampanje 2016. bilo saradnje sa Kremljom. Međutim, istraga FBI o tome još traje. Ostaje gorak ukus jer je šef federalne policije otpušten pre završetka istrage. Političari demokrata nisu jedini koji se boje da će Donald Tramp imenovati novog direktora FBI, koji će na brzinu završiti istragu. Time cela istina o uticaju Moskve nikad ne bi izašla na videlo. Možda...

Pročitajte još:

EPA/Michael Reynolds

* Kriza u Vašingtonu: Američki obaveštajci rekli "ne" Trampu

* "Njujork tajms" otkriva: Evo kako Rusija utiče na Trampa

* Tramp gubi fotelju zbog zeta? Otkriveno šta je Kušner ponudio Rusima

Naime, istragu o Trampovim vezama sa Kremljom ne vodi samo FBI, već i šest odbora u Predstavničkom domu i Senatu. To su po dva Odbora za obaveštajne poslove, za pravosuđe i za nadzor i reformu vladine uprave. Da stvar bude gora po Trampa, odvojene ali srodne istrage vode i Pentagon, a odnedavno je Ministarstvo pravde imenovalo i specijalnog tužioca koji nadgleda istragu FBI. Reč je o Robertu Muleru koji je bio prethodnik Komiju na čelu FBI.

Srljanje iz laži u laž

Predsednik Donald Tramp kaže da želi novi početak za FBI, a otpuštanje Komija objašnjavao je njegovim ponašanjem tokom afere sa elektronskom poštom Hilari Klinton. To objašnjenje, međutim, niko ne smatra uverljivim, pa čak ni njegovi partijski prijatelji. Naposletku, upravo je Tramp na sva usta hvalio Komija zbog iste stvari, jer je istraga o i-mejlovima usred kampanje žestoko naškodila njegovoj rivalki.

I sada, nekoliko meseci kasnije, otpustiti šefa FBI baš zbog toga? Biće problema, jer je prinudno penzionisanje Džemsa Komija u Vašingtonu izazvalo politički zemljotres. Odluka podseća na skandal Votergejt, jer i Ričard Nikson je početkom sedamdesetih opozvao specijalnog istražitelja Arčibalda Koksa koji je prozreo njegove mutne radnje. Nikson je ipak morao da ode, jer istina pre ili kasnije ispliva na površinu!

Tramp jeste najurio Komija, ali će demokrate i pokoji republikanac dalje istraživati da li je Trampov izborni štab imao dogovore sa Rusima. Zasad nema dokaza za takvu tvrdnju, ali i to može da se promeni, jer previše toga ukazuje na mutne radnje.

Flin, zet i zataškavanje

Neubedljiv je Tramp i kad kaže da ni on ni njegovi saradnici imaju bilo kakve veze s Rusima. Da je tako ne bi njegov savetnik za nacionalnu bezbednost general Majkl Flin podneo ostavku nepune tri nedelje od preuzimanja dužnosti i to upravo zbog veza s Rusima. Potom je i ministar pravde Džef Sešens morao sebe da isključi iz nadzora istrage FBI, jer je, kako je priznao, imao kontakte s Rusima koje nije prijavio Senatu.

Konačno, istraga je sada došla i do Trampovog zeta Džeroda Kušnera, koji je visoki savetnik tastu u Beloj kući. Kad se tome doda i da se predsednik triput raspitivao kod Komija da li je pod istragom, te ga je smenio čim je saznao da jeste, jasno je da nešto ozbiljno smrdi na Pensilvanija aveniji 1600. Uostalom, kako se zapitao senator Mark Vorner - zašto bi nevin predsednik triput pitao šefa FBI da li je pod istragom?

Novinari ispisali istoriju

Afera Votergejt je najveći skandal u istoriji SAD, a doveo je do ostavke predsednika Ričarda Niksona 9. avgusta 1974. godine, što je dosad jedina ostavka nekog američkog predsednika. Skandal je počeo hapšenjem petorice provalnika u kancelariji Demokratskog nacionalnog komitetu hotelu Votergejt u Vašingtonu, 17. juna 1972. godine.

Istragu je započeo FBI, ali je ona kasnije prešla u nadležnost Votergejt komiteta, koji je obrazovao Senat SAD. Istragom se ispostavilo da je ova provala bila samo jedna u nizu nelegalnih aktivnosti koje su obuhvatale zastrašivanje, političku špijunažu i sabotiranje. Za ovo su bili odgovorni Niksonov štab i ljudi lojalni njemu.

Posle dve godine istrage protiv predsednika ustanovljeno je da je on nalogodavac svih nezakonitih akcija. Američka i svetska javnost zahvalnost za obelodanjivanje ovih informacija duguju novinarima "Vašington posta" Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu, te njihovom uredniku Benu Bredliju, koji je pustio mlade novinare da pune dve godine idu tragom koji je većina medija zanemarila, čak i ismevala.