"Soroševci i njihovi protivnici"
Džordž Soroš je hteo više od društvenih promena na Balkanu, ali mreža koju je izgradio sada je pod sve većim pritiskom. Možda posebno u Makedoniji.
O tome za list "Noje cirher cajtung" piše novinar Andreas Ernst, a prenosi Dojče vele.
- U vreme kada Makedonija jedva da je imala prijatelja, Soroš je pomogao - prenosi reči Vladimira Milčina Noje cirher cajtung.
Milčin je Soroševac par ekselans. Rođen 1947. godine, on je jedan od osnivača Soroševe Fondacije za otvoreno društvo na Balkanu. Dvadeset pet godina bio je na čelu njenog makedonskog ogranka. Paralelno je bio i profesor dramaturgije na univerzitetu ’Ćirilo i Metodije’ u Skoplju.
Pročitajte još:
* Kriza u Rumuniji se produbljuje - male šanse za pad Vlade
* Dojče vele: Na Balkanu ima 18 konflikata, veliko "bure baruta"
- Danas sam omiljena meta napada anti-Soroševe kampanje - govorio je Milčin.
Nacionalisti ga već godinama optužuju da je bio doušnik jugoslovenske tajne službe.
Početkom devedesetih, podseća švajcarski list, od Soroševih programa počele su da se osnivaju mnoge nevladine organizacije, koje su radile na jačanju civilnog društva.
Danas ih je aktivno još oko tridesetak:
- Nikada nije bila tajna da su članovi tih organizacija bili protiv autoritarnog sistema Gruevskog, koji je deset godina kontrolisao zemlju. Milčin smatra da te organizacije stoje ispred poslednjih oaze slobode: "One su te koje vlasti pozivaju na odgovornost" - kaže on.
Ali da li su te nevladine organizacije i deo društvenih promena? Da li su one deo građanskog pokreta, kao što tvrde? Milčin za "Noje cirher cajtung“ kaže da su "mnogi sposobni aktivisti u poslednjih petnaest godina napustili zemlju.
- Oni su u Kanadi, Austriji ili Nemačkoj. Sa njima su nestale i kompetencije stečene u "Soroševom sistemu": menadžerske, jezičke, pregovaračke. Na kraju krajeva Centralnoevropski, Sorošev univerzitet u Budimpešti, za mnoge je bio odskočna daska za karijeru u međunarodnim organizacijama, trustovima mozgova ili na akademijama. Drugi su ušli u politiku u svojim zemljama. I makedonski predsednik Ivanov, danas zakleti protivnik Soroševaca, prošao je kroz taj sistem - poručuje.
Internacionala Soroševih protivnika
-Ali poslovnu perspektivu nije otvorio samo angažman u Soroševim institucijama piše dalje švajcarski dnevnik: "Karijeru je danas moguće napraviti i borbom protiv Soroša."
Cvetin Ćilimanov, 40-godišnji makedonski novinar i prevodilac, na čelu je pokreta "Stop operacijama Soroša", koji se uz podršku vlade bori protiv "levičarske okupacije".
Ćilimanov dolazi iz antikomunističke skopske familije i za sebe kaže da je konzervativan, ali ne i nacionalista.
- Pre nego što je 2012. godine počeo da radi za državnu novinsku agenciju kao dopisnik iz Vašingtona,"Heritejdž", desničarsko-konzervativnim članovima Kongresa i drugim Soroševim protivnicima. Kao što postoji mreža Soroševaca, tako danas postoji i Internacionala njegovih neprijatelja - zaključuje Ćilimanov za švajcarski list "Noje cirher cajtung“.