VIDEO: Globalno zagrevanje izvlači iz leda smrtonosne viruse od kojih gotovo nema odbrane
Antraks, kuga, velike boginje, botulizam i druge smrtonosna bakterije koje su hiljadama godina bile zarobljene u ledu, sada se otapaju zbog globalnog zagrevanja.
BBC je zapravo još bio i neverovatno blag u opisu starosti leda koji se otapa usled klimatskih promena - naveli su da je reč o "hiljade godina", a u Sibiru se, zapravo, otapa permafrost star i desetine hiljada godina - u stvari, duboki permafrost na Aljasci nastajao je pola miliona godina. I sav taj led je tokom istorije okivao životinje - od mamuta do veverica - ali i mikrobe.
Virusi vrebaju iz leda
Pročitajte još:
* Ovih 5 virusa nikako ne biste želeli da dobijete
* Vrata u podzemlje Zemlje: Misteriozni krvavi slapovi kriju tajnu (FOTO, VIDEO)
Sada je čovečanstvo, koje nerazumno pokušava da se antibioticima izbori protiv bakterija a viruse tek dešifruje na nivou DNK, odjednom pred najezdom praistorijskih sojeva i bakterija i virusa, patogena pred kojima današnji živi svet često nema baš nikakvu razvijenu odbranu. U avgustu 2016. dečak (12) iz Sibira umro je od antraksa, a još 20 zaraženih završilo je u bolnici.
Smatra se da se antraks oslobodio iz ostataka irvasa uginulog pre 75 godina, koji je dotada bio zarobljen u permafrostu, ali se oslobodio zbog otapanja. I odjednom, agencije širom sveta objavile su šokantne snimke o misterioznoj i nagloj smrti 2.000 irvasa koji su pasli uokolo. Sad, nije neobično da se po pola metra permafrosta leti otopi, ali sada se tope dubine iz vremena kad su Zemljom hodale mnoge životinje kojih danas nema.
A u tom ledu ostali su sačuvani virusi i bakterije kadri da prežive možda i milione godina. I taman kad su ljudi počeli da shvataju da otapanje permafrosta otvara Pandorinu kutiju kojekakvih bolesti, stigle su još gore vesti: permafrosta najviše ima u arktičkom polarnom krugu, a baš to područje Zemlje se najbrže zagreva - i triput brže od ostatka planete.
"Permafrost je odlično okruženje za očuvanje mikroba i virusa; hladno je, nema kiseonika, mračno je", objasnio je za BBC Žan-Mišel Klaveri, mikrobiolog sa Univerziteta Marsej kako epidemije iz prošlosti mogu danas da ožive i nastave se. I da ne idemo tako daleko, početkom 20. veka antraks je pokosio oko milion irvasa. Čak 7.000 mesta na severu Rusije, gde su ti ostaci zarobljeni u ledu, izloženo je otapanju.
To nije sve. Vekovima su se i ljudi i životinje zakopavali u permafrost. Tako se dogodilo da je pre 10 godina u jednoj masovnoj grobnici u tundri u Aljasci pronađen netaknut virus španskog gripa, koji je 1918. poharao svet. Nije nezamislivo da iz dubina vrebaju i velike boginje, koje su krajem 19. veka pobile čak 40 odsto stanovništva jednog sibirskog grada, kao i bubinska kuga. Ruski naučnici su u studiji iz 2011. upozorili da će zbog klimatskih promena iz dubina izmileti sva sila smrtonosnih zaraza iz 18. i 19. veka - i ranije. Naučnici iz Novosibirska su krajem prošlog veka ipitivali ostatke ljudi iz kamenog doba u Gornjem Altaju i našli fragmente DNK velikih boginja.
Mikrobi otporni na postojeće antibiotike
Otapa se i Antarktik, odakle takođe vrebaju odavno zarobljene pošasti. NASA je šokirala svet 2005. kad su njeni naučnici uspešno vratila u život bakteriju koja je na Aljasci bila zamrznuta 32.000 godina. Tada su tamo još živeli mamuti. Dve godine oživeli su bakteriju staru osam miliona godina iz glečera u dolinama Bikon i Mulins na Antarktiku. Ista studija utvrdila je da se bakterija oslobađa iz leda starog 100.000 godina.
Problem je i u tome što se na Aljasci i u Sibiru eksploatišu rude i nafta, pa čovek i tako pomaže smrtonosnim virusima i bakterijama iz prošlosti, koji su, na primer, tamanili neardentalce, da ponovo izađu na svetlost dana. Klaveri je tako 2014. otkrio herpes iz preistorije. NASA je 2017. u kristalima selenita iz Kristalne pećine u Meksiku pronašla bakterije stare od 10.000 do 50.000 godina. I čim su se oslobodile, odmah su počele da se razmnožavaju.
I najgore na kraju: ti prastari mikrobi uglavnom su otporni na 70 posto poznatih antibiotika, pa čak i na neke koje se smatraju "poslednjim sredstvima protiv infekcija".
