Kako su Amerika i Rusija vodile nuklearni rat same protiv sebe
Snagu nuklearnog oružja veoma je teško proceniti. Njihova moć meri se ujedno vidljivom eksplizijom, udarnim talasom i termalnom energijom koju emituje, ali i nevidljivom podjednako destruktivnom radijacijom koja ostaje nakon detonacije. Između 1945. i 1992. godine, Sjedinjene Američke Države izvele su 1.032 nuklearna testa kako bi našli "pravu meru" ovom enigmatičnom oružju.
Dobar deo ovih testova danas bi smatrali suvišnim, preterano opasnim i čak bizarnim.
Sprovedeni testovi dali su ogromnu količinu informacija o nuklearnom oružju - dovoljnu da budu obustavljeni - ali su istovremeno ostavili strašne ožiljke na planeti, i mnogi ljudio i danas imaju zdravstvenih problema zbog njih.
Većina američkih nuklearnih proba sprovedena je u pustinji savezne države Nevada, na takozvanom Nevada test poligonu (NTS), gde je izvedeno čak 699 nuklearnih testova, prosečne snage od 8.6 kilotona. Ostale probe izvršene su uglavnom na Pacifiku, na ostrvima Bikini, Enevetak, Džonson i na Božićnom ostrvu.
Prvi test termonuklaerne, fuzione bombe izveden je u novembru 1952. na ostrvu Enevetak. Masivna naprava kojoj su tepali Ajvi Majk, bila je teška 82 i više je ličila na zgradu nego na bombu. Izmerena snaga udara iznosila je 10.4 megatone, što je jednako detonaciji 10,400,000 eksploziva. Hirošima, je nasuprot toga, bila ekvivalentna razornoj moći samo 18.000 tona eksploziva.
Ovo je bio ubedljivo najsnažniji test koji su SAD izvele do danas. Sama eksplozija prekrila je područje od oko 5 kilometara u prečniku, dok je pečurkasti oblak dostigao visinu od preko 40 kilometara.
Osim u Nevadi i na pacifičkim ostrvima, Vašington je sprovodio nuklearne testove i u saveznoj državi Misisipi, gde je 1964. detonirana bomba snage 5.3 kilotone na samo sedamdesetak kilometara od gradića Hatisburg. Nekoliko proba izvedeno je i na Aljasci, a poznato je takođe da su u okviru pokušaja da nuklearno oružje koriste u mirnodopske svrhe, SAD detonirale bombu blizu Farmingtona u Nju Meksiku, s nadom da će eksplozija razbiti stene i otvoriti prolaz ka rezervma gasa. Eskperiment je bio nesupešan, a nešto kasnije izvedena su još dva slićna blizu Kolorada, pri čemu je jedan test zaista doveo do otkrića gasnih rezervi, ali nažalost, sav gas je bio kontaminiran radijacijom i kao takav neupotrebljiv.
Tokom ranog perioda nuklearnih proba, pretpostavljalo se da će nuklearno oružje biti korišćeno na bojnom polju - postojala je čak i pešadijski bacač granata sa manjim nuklearnim glavama - zbog čega su izvođene i vežbe se ciljem da se vojnici i marinci "bolje pripreme" za uslove na "nuklearnom bojištu".
Na testu "Big Shot" 1952. godine, oko 1.700 vojnika bilo je pozicionirano u rovovima na samo 6.5 kilometara od eksplozije 33 kilotona jake nuklearne bombe. Nakon detonacije, trupe su morale da izvedu operaciju ofanzive na pogođenu metu. Vojna vežba dovela ih je na manje od 160 metara udaljenosti od tačke udara. Ovaj i slični testovi doveli su do toga da mnogi učesnici obole od leukemije ili drugih smrtonosnih oblika raka.
SAD su obustavile nuklearne testove 1992. godine. Deset godina kasnije, američki Centar za kontolu bolesti procenio je kako je svaki Amerikanac rođen posle 1951. godine bio izložen štetnim uticajima nuklearne prašine. Osim toga, procenjeno je da je kumučativni efekat proba doveo do najmanje 11.000 smrti samo u SAD.
Vašington je mnogo naučio o tome kako da napravi bezbedno u pouzdano nuklearno oružje, ali cena po ljude i životnu sredinu bila je veoma tragična i visoka.
