Domoroci iz Venecuele zbog siromaštva beže u Brazil
Suočeni sa glađu i poteškoćama u svojim selima duž karipske obale Venecuele, stotine autohtonih pripadnika naroda Varao, okušava svoju sreću na ulicama brazilskog grada Manausa u amazonskoj regiji.
Varao, domoroci obala na delti reke Orinoko, već dugo vremena preživljavaju pecanjem, koristeći ribu za jelo ili je prodaju za novac. S obzirom na to da vlada nestašica povrća i mnogih drugih neophodnih zaliha, usred ekonomske i političke krize, ne ostvaruju dovoljno prihoda kako bi preživeli od ribarenja.
Od prošle godine, preko 355 domorodaca prešlo je 1.000 kilometara autobusom, sa severoistoka Venecuele, do Manausa, grada u kome živi dva miliona ljudi i u kome vlasti pokušavaju da im obezbede sklonište, hranu i lekove.
- Nema ničega u Venecueli - govori za Rojters Abel Kalderon, 32-godišnji Varao koji ima ulogu portparola za zajednicu koja trenutno živi u improvizovanim naseljima širom grada, a neki i ispod nadvožnjaka.
- Ovde tražimo bolji život - priča Kalderon ispod belog čaršava koji štiti njega i njegovog sina od vreline ekvatorijalnog sunca.
Ispod slične pokrivke, drugi emigranti pričaju na svom maternjem jeziku dok deca trče unaokolo.
Kalderon kaže da su odabrali Manaus zbog toga što je to najbliži grad u Brazilu u kome su mogli da traže posao ili pomoć od lokalnih vlasti.
Za sada, zvaničnici grada su za sada obezbedili hranu i lekove, a zamolili su federalnu policiju Brazila da ubrza proces dokumentacije kako bi se emigrantima omogućilo da se registruju u programe socijalne pomoći, kao i da nađu zaposlenje.
Neki od došljaka izrazili su želju da ostanu u Brazilu, dok su drugi put videli kao priliku da skupe zalihe za rodbinu koja je ostala u svojim domovima.
- Ono što zaista žele je da skupe novac i prikupe odeću kako bi olakšali onima koji pate od krize na drugoj strani granice - rekao je mesni sekretar za ljudska prava Elajas Emanuel.
Kalderon kaže da je voljan da ostane, potišten svakodnevnim poteškoćama i tminom stvarnosti u Venecueli, gde su ekonomske brige i konstanti nemiri doveli do desetina smrti na protestima.
- Tužno je u Venecueli. Tamo je sve gotovo. Ovde možemo da radimo i ostanemo - govori on.
