Lambros: Centri moći pogurali Makrona
"Sve je bilo stavljeno u pogon da u trci za predsednika Francuske pobedi Emanuel Makron, predstavnik nepersonalizovane moći nevezane za određenu teritoriju, kandidat finansijskih centara moći, velikih globalističkih korporacija, kafkijanske briselske birokratije i dobrostojećih kvazilevičarskih kosmopolita. I to od one vrste koji se nikada ne usuđuju da izuste nešto politički nekorektno na račun Arapa ili muslimana uopšteno, ali im je hobi pljuvanje po Rusima i Srbima. Uzevši sve u obzir, odnos prema Srbiji za njegovog mandata može samo da se pogorša".
Ovako Aleksandar Lambros, srpski pisac i bloger, autor popularne knjige "Bog se nikad ne smeje", koji živi i radi u Francuskoj, za "Vesti" komentariše izbor novog predsednika te zemlje.
Pobeda je bila očekivana?
- Makron je iskrsnuo niotkuda i za nekoliko meseci stvorio sveprisutan pokret En Marš. Predstavljen je kao nova politička nada, nova energija, opozicija okoštalom političkom establišmentu koji izgleda da nema rešenja za brojne probleme francuskog društva i koji je suviše dugo na pozicijama moći pa se uspavao; kao revolucija koja se upravo dešava i u kojoj eto i vi imate tu predivnu istorijsku priliku da učestvujete. Najomiljeniji detalj mi je priča o finansiranju Makronove kampanje - prilozima pristalica. Da, garant je tako bilo, ko koliko može, neko 100 evra, a neko deset miliona. Proizvod Makron, jer on je proizvod koji se izbacuje na tržište, poput nove kreme protiv bora ili nove marke soka bez aditiva, apsolutno ne bi bio moguć bez ogromnih svota koje se u njega uložene. Sve je bilo precizno našminkano i namešteno. Do najsitnijih detalja, kao što je agencija za koju je izdvojena kolosalna suma novca da drži pod kontrolom njegov imidž u javnosti. Nijedna fotografija na kojoj Makron nije lep, nasmejan, na kojoj i njegova žena nije isto dovoljno elegantna, nije smela da bude objavljena, jer su oni kontrolisali autorska prava za objavljivanje fotografija. To mi je potpuno čudesno, jezivo i zastrašujuće. S druge strane, nagledali smo se Marin Le Pen s protezom, pijane na nekoj studentskoj žurci, raspojasane i raščupane itd. Novac je, takođe, kupio i istraživanja agencija za ispitivanje javnog mnjenja koje su nas silovale svakodnevno predviđanjima o Makronovoj pobedi. Počelo se s pričom o prolasku u drugi krug, da bi nekoliko nedelja kasnije već bio glavni favorit. To kako mu procenti rastu slušali smo po milion puta dnevno.
Dovoljno za pobedu?
- Prvi faktor neophodan za njegovu pobedu bile su finansije koje je očigledno imao na raspolaganju. Drugi su bili mediji, što je opet finansijsko pitanje jer mediji više nisu kontrateža političkoj moći, već njen alat. A mediji su, bilo privatni bilo državni, potpuno potčinjeni finansijskoj moći (Reporteri bez granica su 2016. godine Francusku smestili na 45. mesto što se tiče slobode medija, iza Burkine Faso i Bocvane) i uloga im je bila da stvore javno mnjenje. Pro Makron medijska kampanja bila je totalna. Pogledajte kioske nekoliko dana pred izbore, delila se ta fotka na mrežama. Vučićevski. Novinari mu nikad nisu postavljali nezgodna pitanja, nikad ništa nisu imali kritički da kažu na njegov račun ili na račun njegovog programa i neprestano su radili na njegovom promovisanju. Sve u paketu sa neprestanom demonizacijom Marine Le Pen, njegovog glavnog rivala. I treća stvar, bilo je neophodno izbaciti Fransoa Fijona iz trke, jer su sve prognoze ukazivale na to da će posle katastrofalnog mandata kandidata socijalista, na vlast doći neko iz desnice. Pukao je "Penelopgejt" u sred kampanje. Ne mislim da je skandal isfabrikovan i dokazi o Fijonovoj umešanosti su više nego ubedljivi. Ali smatram da se čekao pravi trenutak da se skandal obelodani, što znači da je oligarhija uspela da instrumentalizuje čak i sudsku vlast. Bilo je neophodno da Makron u drugom krugu ima kandidata koji će biti lakša meta – dijabolizacija Marine Le Pen i Front Nacionala je opšta i banalna stvar, a mobilizacija - protiv, pre nego - za, je laka stvar. Ozbiljno sumnjam da ljudi imaju blagu predstavu o tome šta je Makronov program, sem eurofanatizma i liberlanog globalizma. Ulog je na ovim izborima bio ogroman – posle Bregzita, Trampove pobede u SAD, neuspelog referenduma Matea Rencija u Italiji, oligarhija nije smela da rizikuje da joj Francuska izazove možda i fatalan potres njenog postdemokratskog sistema.
Bolesni vic
Novi predsednik Francuske kaže da njegova pobeda zemlji donosi novu stranicu nade i poverenja.
- Ta izjava, kao uostalom i sve Makronove, ne znači apsolutno ništa. On je uporno predstavljan kao antiestablišment kandidat i neka nova politička snaga, dok je zapravo kandidat sistema poput "Matriksa". Vic je i što se neprestano vrti ta priča o populizmu - dok je njihovo obećanje raja na Zemlji, hiljadugodišnjeg "Paks Amerikana" rajha, evo samo dok zavolimo islam, dok nestane Rusije, dok globalizacija stigne i u poslednje selo Indije za pet centi po paru najki, a Saudijska Arabija predsedava UN komitetom za prava žena itd... nije populizam. Ne samo vic, već bolesni vic.
Misliite li da će se šsta značajno promeniti u životu gradjana sa pobedom Makrona?
- Ne mislim.
Da li je realno očekivati da će se išta promeniti u odnosu Francuske prema Srbiji?
- Spoljnopolitički aspekt kampanje je bio najzanimljiviji, jer tu izađe ogoljena na videlo sva ideologija. Jedino su Melanšon, koga ovde zovu ekstremnom levicom i Le Pen, koju zovu ekstremnom desnicom, govorili o diplomatskom zaokretu. Francuska nema sopstvenu spoljnu politiku već najmanje tri decenije unazad, već potpuno i slepo sledi diktat EU i Amerike. A Melanšon i Le Pen su govorili o partnerstvu s Rusijom, o francuskim tesnim vezama sa islamskim zalivskim diktaturama, o tome da interesi Amerike nisu nužno i interesi Francuske, o neokolonijalizmu i američkom imperijalizmu, Melanšon je pominjao čak i prekrajanje granica (priznanje Krima kao ruskog i spajanje Republike Srpske sa maticom Srbijom) a Le Pen o poništavanju priznanja nezavisnosti Kosova. Kada je Tramp počeo da bombarduje Siriju, to su pozdravili svi kandidati koji prethodno nisu štedeli reči osude za njegovu politiku. Osudila ga je samo Marin koja je pak jedina pozdravila Trampovu pobedu u SAD. Makron je, isto kao i socijalistički kandidat Hamon, o Rusiji govorio kao planetarnoj opasnosti i zlu kome je neophodno suprotstaviti se, kao sili koja ugrožava opstanak EU i samu zaspadnu demokratiju. Pametnome dovoljno da može bezbedno predvideti odnos Francuske prema Srbiji za vreme Makronovog mandata koji ne samo da se neće promeniti, već će se vrlo moguće i pogoršavati u skladu sa potrebama i zahtevima brutalne američke imperijalne politike. Ali, sve i da se francuska politika drastično promeni u odnosu na Srbiju, to nema nikakvog ili praktično nikakvog značaja, ukoliko se naša sopstvena politika prema nama ne promeni. Ona je trenutno potpuno u službi interesa okupacionih vlasti. Ne može nama spas i promena doći spolja, ona se mora desiti iznutra. Podrška spolja naravno mnogo pomaže, ali sama po sebi nije dovoljna.
